Bazel i bulke u podnožju najviših švajcarskih kula
U švajcarsku varoš Bazel, ekonomski, turistički i kulturno moćni centar na tromeđi Nemačke, Švajcarske i Francuske, već sam navikao da stižem vozom nemačke železnice, pa sa stanice ulicom Rozentalštrase kojom jure i tramvaji, hvatam pravac prema sajamskom centru kojim dominira Meseturm, visoka Sajamska kula zelenkasto-plavičaste staklene fasade.
Približavajući se kuli čiji 31 sprat se uzdiže 105 metara, oko drveća u Rozentalštrase primetno je rumenilo bulki!
Bulke okružuju stabla drvoreda, što nisam očekivao u podnožju najviših švajcarskih kula, ali mi nije zasmetalo, znajući da je i na našim poljima upravo sezona cvetanja bulki. Sajamska kula u Bazelu, kada je sagrađena 2003. bila je do 2011. najviša zgrada u Šavjcarskoj, dok joj primat nije preuzelo jedno zdanje u Cirihu, ali nadmetanje ko će koga neboderom nadvisiti još traje. U sajamskom kvartu upravo se na stotinak metara uvis, kao bliznakinja Sajamskoj kuli, uzdigao još nedovršeni neboder Klaraturm (Klara kula) sa 285 stanova i apartmana i pratećim poslovnim prostorima što je ulaganje vredno 96 miliona franaka.
Pogled lako doseže do kule Roš, koja je 2015. sa svojih 178 metara postala najviša zgrada u Švajcarskoj, u vlasništvu farmaceutske kompanije Hofman-La Roš, koju su dizajnirali ovdašnje poznate arhitekte Žak Hercog i Pjer de Meuron. U kuli Roš smešteno je sedište te farmaceutske kompanije, koja je ambiciozan projekat nastavila izgradnjom još jedne kule visoke 205 metara, čiji završetak je predviđen ove godine. Kako se u staru arhitekturu Bazela, kao noviji orijentiri, uz vidljivi kontrast uklapaju nove višespratnice, najuočljivije je sa vidikovca Minsterplaca uz katedralu staru više od osam vekova ili sa mosta Vetštajn.
Do sada podignute visoke kule nisu sve, još ih ima planiranih za buduće poduvate. Arhitekti Hercog i Meuron su sačinili master plan za kvart Nordšpice, gde je u planu izgradnja tri tanke cilindrične stambene kule od kojih će jedna biti visoka 160 i preostale dve 135 metara. U odnosu na ove kule, višespratnica iz 1962. od 68 metara kompanije „Lonca“, koja je u vreme useljenja bila najviša u Bazelu sada deluje sićušna, ali se zato kompanija brzo uključila u “svet korone” i ušla u proizvodnju vakcine „moderna“. Bazel je odista veliki centar evropske i svetske hemijske i farmaceutske industrije. Uz već pomenuti „Roš“ i „Loncu“, pogled smo bacili na centrale „Sinxente“ i „BAFC“-a, a sa Mosta „Tri ruže“ (Draj rozen bruke) izdalje osmotrio sam i kampus jedne od vodećih svetskih kompanija „Novartis“.
Švajcarska, pa i Bazel, nezamislivi su bez satova. Iskoristio sam priliku da u garantnom roku u prizemlju tržnog centra „Manor“ besplatno skratim narukvicu sata dobijenog na poklon od drage supruge. Dama iza pulta vešto i brzo je dva-tri puta kucnula drvenim čekićem i sat je pasao na ruci kao saliven, dragocen ali nekoliko desetina puta skromnije cene u odnosu na viđene u prestonici satova i nakita. Nakon što je korona lane poremetila ritam najvećeg svetskog sajma satova i nakita „Baselvord“, pa nije održan, zamah je dat novom virtuelnom platformom “HOUR UNIVERZE“ aktivnom tokom cele godine, posvećen biznismenima iz industrije satova, nakita i dragog kamenja.
Aktuelna postavka u Kunstmuzeumu Bazel je u znaku stvaralaštva švajcarske umetnice, slikarke, vajarke i plesačice Sofi Tojber-Arp (1889-1943). Ona se danas smatra jednom od najznačajnijih umetnika geometrijske apstrakcije 20. veka, a prema uveravanju istoričara umetnosti Sofi Tojber-Arp je u svom interdisciplinarnom radu, naizgled zaigranom lakoćom, izravnala tradicionalne granice između umetnosti i života. Radost eksperimentisanja ostvarivala je u avangardnim krugovima u Cirihu i Parizu.
Do starog grada stiže se najpoznatijim mostom Mitlere Brike, sagrađenim od kamena još u 12. veku i najstariji je na Rajni, s desne strane je statua Helvetia u pokretu, rad Betine Ejhin. Helvetia je latinski naziv za Švajcarsku, a predstavljena je ženom koja sedi zagledana u vodu reke sa spremljenim kopljem i spakovanim koferom. Na drugoj obali na završetku mosta poslednje delo bazelskog vajara Karla Burharda (1878-1923). skulptura Amazonke koja vodi konja. Na putu do Marktplaca (Pijačnog trga), izlog butika za dame ukrašen nulkama uz poruku „Elegancija i priroda“, a na trgu koji krasi prelepo zdanje Rathaus (Gradska kuća) u ponudi povrća, voća, cveća i mesnih proizvoda i sireva, uočio sam i bulke u saksijama, tako da već nisam siguran da li su bulke s početka šetnje oko stabala Ulicom Rozentalštrase samonikle ili su posejane. A cene na pijaci ni nalik našim. (Sezona je jagoda, pa se na njima i zaustavlja pogled. Ovde su cene voća i povrća najčešće istaknute za 500 grama. Pola kilograma jagoda je 6,50 franaka, odnosno kilogram staje 13 franaka, pa to preračunah po trenutnom kursu iznosilo je skoro 1.400 dinara!)
U Bazelu postoji oko 40 muzeja, od onih sa najreprezentativnijim asortimanom ostvarenja svetski poznatih umetnika pa do muzeja igračaka, crtanih filmova i onog što prikazuje šta sve može da se nađe u jednom yepu. Muzej kulture jedan je od najvažnijih etnografskih muzeja u Evropi, gde u kolekciji ima više od 340.000 eksponata. Na putu do izuzetno reprezentativnog Muzeja lepih umetnosti Kunstmuzeum Bazel gde se mogu videti dela Rembranta, Rubensa, Konrada Vica, Van Goga, Monea i drugih velikana, gde je jedna prostorija izdvojena jza dela slavnog Pabla Pikasa, navratili smo po ko zna koji put do zanimljive fontane koju je sa neobičnim metalnim figurama osmislio Žan Tungieli. U više ulica, pa i na zgradi Gradskog pozoriša u toku su opsežni radovi, pa i kod Kunstmuzeuma Bazel. Istorija Muzeja Kunstmuzeum Bazel seže čak do 1661. godine i jedan je od prvih na svetu, a kolekcija obuhvata brojna najveća umetnička dela iz poslednjih sedam vekova.
Milorad Mitrović