Bali avantura za pamćenje (2): Dobri duhovi ipak pobeđuju

Jedna od načuvenijih palata je Puri Saren Agung, koja se u narodu jednostavno naziva „Ubudska palata“. Kada su nam saopštili da ćemo posetiti rezidenciju kralja Ubuda i njegove porodice, očekivala sam raskošnu građevinu sličnu onima u kojima su se baškarili evropski kraljevi. Iznenadilo me je da je dvorac kraljevske porodice u Ubudu znatno skromniji, sa pozlaćenim reljefima na fasadi, teškim narandžasto-zlatnim vratima i gomilom iskeženih kamenih kipova koji deluju gotovo nemarno razbacani po dvorištu. Ova palata sada je jedna od popularnijih turističkih atrakcija na Baliju i tu se svake večeri odigrava pozorišna predstava za radoznale posetioce. Glumci u tradicionalnim, zlatom protkanim kostimima, sa izuzetno jakom i upečatljivom šminkom izvode tzv. Barong ples. Kroz plesni pokret i prenaglašenu mimiku pripoveda se stara narodna priča o borbi kraljevića Erlange protiv svoje maćehe, zle kraljeve udovice. Kako je ona poslala sve zle duhove da ubiju Erlangu, on je zamolio za pomoć dobrog duha. Uprkos naporima zle kraljice, dobri kraljević uspeva da pobedi i zavlada balinežanskim kraljevstvom.

Najinteresantniji je kostim dobrog duha Baronga, koji ima obličje životinje koja je mešavina zmaja, tigra, lava i – krave i koji zbog njegove masivnosti, obično nose dva glumca. Sve vreme radnju prati muzika svirana na tradicionalnim instrumentima. Zvuk je u početku iritantan, jer se svira na nekim neobičnim udaraljkama. Vremenom ga gledalac potpuno zanemaruje i muzika postaje sastavni deo ove na momente krajnje konfuzne priče…

Raspoloženje nam je popravio odlazak na rafting, koji je bio doista predivno iskustvo! Rafting se odvija na reci Adžung, koja je sa dužinom od skoro 70 km najduža reka na Baliju. Do pristaništa se spušta preko 600 spiralnih stepenica, i to je ujedno i jedini istinski zamoran deo ove avanture, koja podrazumeva mnogo smeha, prskanja, upadanja u vodu i pokušaja koordinacije veslačkih napora. Vodič nam je bio nasmejani meštanin koji je krajnje iskusno navigirao veliki žuti gumeni čamac, trudeći se da izbegnemo najoštrije stene. Nekolicinu puta nas je bukvalno bacio pod obližnje vodopade i osećaj je bio iznenađujuće zabavan! Ja sam bila ubedljivo najgori veslač u ekipi ali sam davala sve od sebe, iako su moje veslanje šaljivo poredili sa poluzainteresovanim mešanjem supe. Ono što je doživljaj činilo još nezaboravnijim bila je priroda – Adžung reka teče bukvalno kroz prašumu, te je svuda oko nas bilo visoko drveće, nepoznato rastinje sa velikim crvenim plodovima, te paprat i cveće kakvo nigde ranije nismo videli. Ako se tome dodaju stene niz koje su tekli omanji vodopadi, predeo je bio kao iz američkih filmova o prašumama i uspomene na tu prelepu divljinu i prirodu su nam se zauvek uklesale u pamćenje.

Jedan od najlepših hramova na Baliju je Tanah Lot. Na jeziku stanovnika ovog indonežanskog ostrva ovaj naziv znači „Zemlja u moru“ i to je prilično tačan opis – reč je o pet stotina godina starom hramu koji je bukvalno uklesan u stenu. To je jedan od sedam balinežanskih hramova na vodi. Do hrama vodi prelepo šetalište koje gleda na plažu obraslu divljim rastinjem. Prizor u isto vreme prelepim i zastrašujućim čine ogromni talasi koji se mahnito razbijaju o okomite stene. Duž celog šetališta nalaze se manji hramovi a kada se spusti do dela gde se nalazi čuveni Hram u steni, Tanah Lot, sa leve strane se nalazi pećina u kojoj se nalazi džinovska Sveta zmija. Posetioci mogu da plate da dotaknu tu veliku, debelu i navodno vrlo otrovnu zmiju koja se od radoznalih pogleda sakriva dugačkim nizom nečeg nalik na drvene kutije. Mi smo to preskočili, ali smo rado prešli kroz morsku vodu na drugu stranu, do hrama, gde su nas hinduistučki monasi blagosiljali stavivši nam malo pirinča na čelo i po cvet u kosu.

U blizini hrama nalaze se prelepi kafići i male prodavnice umetnina gde se po bagatelnim cenama mogu kupiti slike i skulpture lokalnih umetnika. U jednom od navedenih kafića smo naišli ne samo na odličnu luvak kafu, već i na tri vesela luvaka koji su za razliku od većine svojih srodnika kranje pitomi! Dva imaju imena po američkim predsednicima a treća se zove Pancake jer – voli da jede palačinke. Vlasnik nam je dozvolio da ih hranimo i mazimo, a imali smo priliku da držimo i velike voćne šišmiše. Ova stvorenja ne samo da nemaju nimalo naivan raspon krila već ako ih uhvatite pokušavaju da vas zgrabe za odeću što ume da ne bude baš prijatno! Svoju prgavu prirodu jedan od njih je pokazao kad se potukao sa jednim od tri luvaka, na iznenađenje Balkanaca od kojih su neki odmah odabrali svog favorita i počeli da zdušno navijaju.

Tanah Lot hram smo napustili sa velikim osmesima, živopisnim uspomenama i utiskom da je to mesto gde se definitivno more i voda stapaju na jedinstven način, kako su to Balinežani poetično i rekli…

        Darija Marić