okoTVoko: Zlatna lopata ili SMS poruka
Poslednjih nekoliko godina emisije posvećene kulinarstvu, unutrašnjem uređenju i zdravom životu postale su toliko popularne, da su im velike TV kompanije posvetile čitave kanale. Tako danas, ako hoćete da odmorite dušu i mozak, na kanalima poput Bi-Bi-Si prajma,Travela ili Fajn livinga, možete da uživate u lepim predelima, finim receptima, ili da dobijete ideju kako da prevrnete dnevnu sobu i zadivite i sebe i ukućane. Za male pare, naravno.
Ideja ne manjka, barem kad je u pitanju uređenje kuće, a ako ste dovoljno raspoloženi ili dokoni, možete videti svašta: od postavljanja akvarijuma u kojem se može kupati pola moje ulice, samo ako izbace pirane, do preuređenja zapuštenih koliba ili ideja savremenih nomada koji život u kućerinama menjaju za preuređeni autobus ili prikolicu.
Ipak, među najpopularnijim emisijama su takozvane „emisije iznenađenja“, kad porodici koja ništa ne sluti u kuću upadne ekipa i za nepoznatu sumu novca takođe nepoznatog porekla, preuredi sobu ili kuhinju ili dvorište, u zavisnosti od tematike emisije. Naravno, Britanci se drže baštovanluka, te za učešće često prijavljuju komšije sa dva leva ašova, u nameri da im urede prednje dvorište i ulepšaju ulicu. Uvek praktični Amerikanci u trku „uradi sam uz pomoć televizije“ ulaze da bi napravili profit: sredili kuću i prodali je po višoj ceni, ali i da bi je uredili po ekološkim standardima, naročito u sušnim krajevima (tamo se nagrađuju oni koji odaberu lokalne kaktuse, izvade bazene i naprave mini pustinje, nema veze što voze petoro automobila, bušeći ozonske rupe). Ponekad se organizuju i takmičenja dizajnera, a oni mogu biti profesionalci, ali i početnici-amateri, pa kom špahla, kom mistrija. Bolji život, lepša soba, vrednija nekretnina – vodeći su motivi baštovanskih i arhitektonskih TV zvezda i njihovih zamoraca.
Primetili ste, naravno, da ovakvih emisija ima i kod nas. I ovde se radi o biranju boja za zidove, pravljenju nameštaja i sređivanju okućnice. Ipak, postoje i razlike, a ne mislimo pritom na to što nema takmičenja u zidanju vodoskoka, borbe za „zlatnu lopatu“ i pravljenju zimske bašte sa bazenom i kolskim prilazom od bračkog mermera.
Naše emisije humanitarnog su karaktera, a ljudi čije domove uređuju voditelji poput Tamare Grujić, imaju tešku, pretešku priču i žive u trošnim ili nezavršenim kućama, prastarim stanovima u kojima pucaju cevi ili bez grejanja, kola i invalidskih kolica za dete s cerebralnom paralizom.
U našim emisijama sasvim je svejedno da li će dnevnu sobu okrečiti u magnolija belu ili lavanda ljubičastu boju, o mermernim pultovima se i ne priča, fontane se čitaju u bajkama, i to ako neko dečici donira knjige, a u izgradnji staze umesto blatnjavog puta do kuće učestvuje cela ulica lično, noseći šljunak, mešajući beton, meseći pite za filmsku ekipu.
Tačno, naše emisije o dizajnu počinju savetima o štednji struje i kupovini jeftine farbe, a emisije o zdravlju pozivima za SMS lečenje teško obolele dece. Tačno je i na kraju naših epizoda gutamo knedle i pokoju suzu, svesni da mnogima u Srbiji dva tepiha i tekuća voda znače razliku između šanse za normalni život i potonuća u siromaštvo. Ali, tačno je i da ove emisije trebaju i njima i nama. Zato, telefone u ruke. Naše malo može biti mnogo za one koji nemaju nimalo, rekao je svojevremeno Duško Radović. Poslušajmo ga.
Ivana Vujanov