OkoTVoko: Plači mala plači

Postojao je jedan fantastičan tvit „Beskrupoloznog” koji je napisao „Koji Ben Aflek, za mene će Bora Drljača biti uvek Betmen. Bio je najiskreniji lik, dobričina”. I konačno se oko jednog čoveka desio konsenzus na večito posvađanim mrežama i medijma.

Setio sam se činjenice da je u mom povratku na RTV, negde oko 2007. godine, najgledanija bila emisija sa Borom Drljačom. Čovek je recitovao „Mala moja iz Bosanske krupe”. Pokazao je u toj emisiji koliko je inteligentan. Taj Tabloid je gledalo preko 300.000 gledalaca, barem jedan minut. Gledali su ga i intelektualci i radnička klasa, i urbani i paori. I svi koji su iz kolonizovanih porodica ali i oni koji su došli posle ratova u Vojvodini. I dođoši i ljudi koji su morali izbeći zbog Bljeska i Oluja. Gledale su ga i Lole i Sose jer je tada Bora Drljača pokazao koliko je bio inteligentan. Drugi put je bio u gostima s Enom Popov kada je 2010. godine bio učesnik „Velikog brata”. Ti rijaliti program su čednost u odnosu na ono što sada gledamo. Treći put kod mene na RTV-u, bio je kada je zajedno zapevao sa kolegom Lazom Bakmazom „Otišla je Danijela nije rekla zbogom”.

Odlazak Bore Drljače predstavlja kraj jedne epohe u kojoj smo imali estradne zvezde koje su mogle da pričaju o istoriji, Krajišnicima, Amerikancima, o životnim tragedijama koje su prošli i da uvek budu profesionalci koji se obraduju svakom pozivu novinara za intervju. Znam da se bar deset gledateljki oduševilo kada je gledalo Rastu kod Vesne Dedić u „Balkanskoj ulici”. Pošto je govorio o svom poreklu i to je pojedinim gledateljkama bilo simpatično, ali meni nije simpatična ni njegova muzika, ni ponašanje, ni imiy ni poruka muzike koja se šalje mladima, ni te pesme. I onda smo pročitali da je Rasta uhapšen zbog posedovanje droge. Od kako je veka i estrade opojna sredstva su išla ruku pod ruku sa estradom. Od afera koje je DB nameštao „Bijelom dugmetu” do tragičnog kraja grupe EKV. Ništa novo. Problem je što svuda postoje privilegovane ličnosti. Neko će da bude kažnjen zbog posedovanja lakih droga, a pojedini će krvavih očiju da dolaze na televizijske emisije. Zaštićeni „estradni beli medvedi” će da zapliću jezikom i da zure krvavih očiju i pričaju nebuloze u najgledanijim političkim tok šou programima, a drugi će da se optužuju u medijima da su narkomani, i to bez suda i dokaza i biće žrtve tabloidne medijske hajke. U srećnijm vremenima ovisnici od opijata išli su na lečenje. Postojale su emisije poput „Bisera” gde su javne ličnosti otvoreno govorile o tom problemu, poput Igora Pervića. Danas kada u estradnim šou biz emisijama prave ankete o drogi, to izgleda gore nego prilog sa pijace. Svako ima pravo na mišljenje i ne zna se razlika između hašiša, kokaina i marihuana ali bitno je da se to mišljenje iznosi po medijima da bi se punio program.

Danas je gotovo deo propagande da gledamo kako policiji u ruke padaju opasni narko dileri koji, gle čuda, svi vole narodnu muziku i pevačice.  Danas je droga postala stvar etiketiranja, a šmrkanje je postalo nacionalni medijski estradni sport. Nisi faca ako u televizijsku emisiju ne dođeš pod „gasom” ili „naduvan”. Do sada su pri ulasku gostiju na televiziju testirali temperaturu zbog korone a ja bih uveo i alko test i test na drogu. Pa da vidimo ko dolazi u emisiju neuračunljiv, a ko da bude malo pod adrenalinom. Zato ovo je vreme za plakanje i kukanje. Odlaze nam stare zvezde koje su znale za red, ponašanje i gde počinje karijera, a gde su granice poroka. Nije ni čudo što mi je stalno u glavi „Plači mala plači ostao sam na Rači” jer koja druga pesma će najbolje istorijski govoriti o tome kako su našem srpskom narodu sprečavali da dođu u matičnu zemlju. To je hrabra politička pesma protiv gluposti jedne politike. Potom smo slušali kako je Bora imao velikih problema sa tadašnjom službom jer nije hteo da peva određene pesme kafanskom polusvetu, yiberima čak ni za pet hiljada maraka. Pa je skoro bio skinut sa svih medija u tadašnjoj despotskoj socijalističkoj republici Bosni i Hercegovini koja je imala najrigidniju službu državne bezbednosti i karijera mu je bila skoro ugrožena. I opet tog čoveka nismo stigli da ispratimo na dostojanstveni način. Nije bitno što je on za neke bio predstavnik ruralne muzike koja nije dovoljno IN za „krug dvojke”, činjenica je da je čovek imao veliku publiku i simpatije običnog naroda. Ali kako da dođe na red njegov pomen od silnih narko dilera i poznatih ličnosti koje se javno drogiraju. Pošto više ne poštujemo ni ono o pokojniku sve najbolje, barem je Boro Drljača ispraćen bez hejta.