okoTVoko Nova godina kuca na vratima

Znalo se. Doći će najbolji pevači, pevačice, plesači, humoristi. Ostajanje kod kuće je bio ritual i nisu postojale masovni dočeci Nove godine koji su obično bili besplatno smrzavanje. Sledeći dan je bio da se sačeka prenos iz Beča i da slušamo Štrausove valcere i da na drugom programu gledamo šta su ponudili TV centri.

Pogledajte i danas Jutjub - do besvesti se habaju i gledaju nastupi Lepe Brene, tri majstora Miroslava Ilića, Predraga Cuneta Gojkovića i Dragana Živkovića Tozovca. Novogišnji „Obraz uz obraz”, „Folk parada”, „Željoteka”... Onda su došle devedesete kad se nije u hiperinflaciji imalo para za kafane, pa smo gledali „Skrivenu kameru” na 3K i smejali se „Folirantima” na NS plusu... Usledilo je Grandovo narodno veselje koje je dominiralo jednu deceniju ali tu je već prestajao konsenzus u porodici jer nije baš da su svi mogli da slušaju Indiru, Stoju ili Ćanu. Genijalni Saša Popović je patentirao masovke koji su se pretvorile u jednom trenutku u pravu pomijaru... Da bi zapravo RTS došao do čarobne formule Novogodišnjeg programa za sve Srbe ali i naše brojne nacionalne zajednice...

Kad smo ustanovili da je Mitar Mirić postao evergrin i pesma „Ne može nam niko ništa jači smo od sudbine”, došli smo i do one tanke granice gde se završava mejnstrim, a gde počinje treš. Čini mi se poslednjih godina da je RTS našao tu čarobnu formulu da se pronađe šta je autentično naše. Da se iz istorijskog treša pronađe ono što je svima prihvatljivo i gledljivo. I da se pokaže i dokaže zašto javni servis treba da postoji. Novogodišnji program je izazov za svaku televiziju i svaku programsku šemu. Kako napraviti nešto novo i originalno. To će tek sad biti velika muka u uslovima pandemije. A ove godine hteli ili ne, imaćemo opet televizor kao najboljeg drugara iako neki misle da to može da zameni Jutjub. Ne može. Televizor je još uvek najbolji drug i uteha. Posebno što je ovo najgora godina naših života kojoj želimo da vidimo leđa. I bez obzira na to što epidemiolozi tvrde da je pevanje opasno po širenje epidemije da nam nije bilo pesme, lepih TV emisija mi bismo jednostavno psihički pukli. Zato ću sa pažnjom gledati sve televizije i naše i komšijske jer smatram da je ovo godina najvećeg izazova za kreatore novogodišnjeg programa. Ko se dokaže i pokaže u noći kad je visoka gledanost zagarantovana imaće velike šanse i u narednoj godini.

Koliko god da neki podcenjuju vrednost zabavnog programa to je značajan ventili da svi ne pošandrcamo. Od opšte mentalne agresije, depresije i samoće. Ostaje nam televizor kao mesto gde ćemo staviti plave naočare i pobeći u neki bolji svet. Namerno nisam rekao ružičaste. Nama treba glamura italijanskih šou programa i sofisticiranost francuskih i španskih TV kanala. Nama treba plavo. Jer naš bog ima plave oči. I zato svaki pravi urednik u repertoar muzičkih numera treba da stavi pesmu Delče i grupe „U škripcu” „Nove godine, zato dolaze u pravi čas, za sve nas, kao spas”.

Aleksandar Filipović