NININE MUSTRE Dobar poklon

I ove godine moja preporuka za poklone je da se nabavljaju od domaćih proizvođača, da se kupuju od poznanika koji nešto sami prave, kreiraju, stvaraju, ili da se, što je po mom mišljenju najbolje, pokloni prave za svakoga ponaosob. Budući da nema svako ni talenta, ni volje, a ni vremena da se posveti kreiranju nekih poklona, moja mustra je da uvek poklonim nešto što je korisno. Kada biram poklon za nekoga, ja ga zamislim, podsetim se njegovih osobina, načina na koji živi, čime voli da se bavi, i tako stvorim sliku koja bi vrsta poklona mogla da ga obraduje. Ako je to neko ko voli da se „licka“, potražim neku prirodnu kozmetiku, izrađenu od strane osoba koje mi ulivaju poverenje. Nakit je, pogotovo za žene, uvek dobrodošao, ali se trudim da takođe bude izrađen od prirodnih materijala. A kape, čarape i rukavice su klasika. Tu ne može da se pogreši, naravno opet, ako je materijal prirodni, vuna, pamuk ili slično. Prirodni materijali pogoduju čovekovom energetskom sistemu, jer i on je prirodan, uprkos brojnim pokušajima da se ta osobina omalovaži i oduzme od čovekovog bića. Koliko god da je čovek nesvestan, njegova podsvest se zna i pozitivno reaguje na blagotvorne uticaje prirodnih materijala. Oni prenose energiju onoga ko je sa njima radio dok je određeni predmet stvarao. Zato mi je važno da su oni od kojih kupujem poklone za bližnje, lepe i blage naravi, da su nasmejani i pozitivni, jer sam onda sigurna da su takve vibracije utisnuli i u predmete koje su napravili. Kada je osoba kojoj je predmet poklonjen u dodiru sa njim, pozitivna energija koja je utkana u taj predmet će da podrži i njegov energetski sistem. To će se potvrditi tako što će osoba baš voleti da koristi taj predmet, i jednostavno će se osećati dobro u dodiru sa njim. Iole senzitivnija osoba koja je naučila da prepoznaje znake svoje intuicije, osetiće da joj taj predmet osnažuje biće, pomaže u donošenju odluka, ili kako bi se to u našem narodu jednostavnije reklo: „donosi sreću“. Tako je korist dupla: raduje se onaj ko poklon dobija, a i onaj ko ga je napravio, dok se kupovinom u velikim tržnim centrima samo još više bogate oni što imaju toliko, da se ničemu više ni ne raduju.

Dešava se ipak da iz nekog razloga ne uspem da odaberem poklon po ovoj, gore opisanoj mustri, ali to još uvek ne znači da je sa poklonima propala stvar. Bilo šta da poklanjam, onaj trenutak dok poklon pakujem iskoristim da pomislim neku lepu želju, primaoca zamišljam veselog, zdravog i radosnog i sa čvrstom verom da je poklon upio sve moje lepe misli i osećanja, nosim ga srećnom dobitniku. Svesna dobra namera uvek ima mnogo višu vrednost od bilo kakvog skupocenog predmeta. Kud i kamo je važnije kako poklon vibrira, od toga kako izgleda.

Nina Martinović Armbruster