NININE MUSTRE Bračno trojstvo

 Udala sam se kada sam već dobro zagazila u zrele godine i možda je upravo to razlog što smo oboje svesno stupili u taj odnos, sa dovoljno životnog iskustva da znamo da u životu nije sve kao u bajci, ali smo se potrudili da većinom bude bajka. Potrudili smo se tako što smo se prepustili zajedničkom životu bez unapred kreiranih očekivanja, nego smo imali poverenja u život, verujući da nam je najzad priredio nešto što će nam doneti mnogo radosti. Već na početku su se među nama iskristalisala neka pravila, koja sva mogu da se svedu na 3 osnovna, a mi ih zovemo „Bračno trojstvo.“

Pod broj jedan je individualnost koja se pokazala kao veoma važna, jer smo oboje u prethodnim vezama mnogo toga prepuštali partneru, ili smo se na njega od silne ljubavi pogotovo na početku veze, previše oslanjali i na kraju imali nerealna očekivanja. To je pogotovo bio slučaj sa mnom, jer sam se uvek previše vezivala za partnera i volela ono što on voli i radila ono što on radi. Bilo je potrebno da prođem dosta rada na sebi da bih taj strah od odbacivanja prevazišla i prestala da ga takvim odnosom zataškavam. Svako ima svoju slobodu da živi svoje snove i koliko god oni drugome izgledali smešni ili nevažni, ima pravo da živi svoj život. Pod broj dva je istina koja je u našem slučaju bila presudna. Nema te sitnice koja je vredna iskrivljavanja ili ulepšavanja. Ništa nije nevažno kada je istina u pitanju. Jedini kvalitetan i dobar odnos je onaj koji počiva na istini, onaj u kome nema potrebe da se bilo čime, na bilo koji način manipuliše. E sad, problem je kada neko živi u iluziji, te zbog nekog straha od realnosti ne vidi gde je prava istina, ali i na tome može da se radi, kao što sam ja radila, pa se i to lepo može pravazići. A pod broj tri, tu je jednako važno pravilo ponašanja, kao i prethodna dva: ne ističi drugome mane, nego primećuj i ističi dobre osobine. Zaključili smo oboje da su mane u stvari rane koje moraju da zacele i kada kod supruga primetim tu ranu, to zapravo neka moja lična rana traži da se za nju pobrinem da je negujem i iscelim. Inače je kod njega ne bih ni primetila, niti bi me „žuljala“. A dobrih osobina svako ima, samo je važno da ih primetim, da skrenem pažnju na njih, zahvalim se zbog njih i često ih spominjem. To onda bude kao cvet koji se redovno zaliva, pa on buja i napreduje, a ako mu ne dajem ni vodu ni pažnju, koliko god da je lep, on će da uvene i neće više da me raduje.

To bračno trojstvo je skup mojih iskustava, ali verujem da je jasno da brak sam po sebi ne može da opstane (pričam o srećnom braku) ukoliko svaki partner ne radi na sebi, na sopstvenom napretku i razvoju. I jedino sopstvenim primerom, a to ne važi samo za brak nego za sve međuljudske odnose, može da inspiriše onog drugog na promenu. Da menjamo nekog drugog? To ne postoji. Energetski gledano, tek kad jedna osoba podiže sopstvenu vibraciju, vibracija partnera prirodno prati taj proces. I brak postaje jedan zanimljiv put, povremeno džombast, jer i to je prirodno, ali je pun radosti zajedničkog sazrevanja.

Nina Martinović Armbruster