Nataša Trifunović, turistički vodič u Egiptu: Spajanje svetova

Kada „odmotavamo film“ setimo se nekih detalja i događaja koji su nas usmeravali, ali to do tada nismo shvatali. Upravo je takva priča Nataše Trifunović, vedre, neposredne osobe koja zrači pozitivnom energijom, koja živi i radi kao predstavnica turističke agencije u Egiptu. Upitali smo koje životne okolnosti su je dovele u Hurgadu:

– Ništa nije bilo planirano, ali s druge strane kao da jeste. Od detinjstva su mi priče iz 1001 noći bile veoma omiljene i još kao dete sam od oca stalno tražila da mi ih čita. Moj junak je bio Aladin, koji mi je dočarao svet drugačiji od našeg. Deo rodbine je živeo na Kosovu i jako sam volela da idem tamo, jer je i tamo bio svet potpuno drugačiji od onog s kojim sam se sretala u Beogradu. Moj život je bio sasvim običan – završila sam za zubotehničkog tehničara i počela da radim u Domu zdravlja na Novom Beogradu. Jedne godine sam sa drugaricom trebala da odem u Tunis, ali slučaj je hteo da to putovanje bude pred polazak otkazano...

Kako ste vi to doživeli?

– Kada putujem u neku novu zemlju, ja volim da se pripremim, da se upoznam s istorijom, kulturom, šta bi trebalo videti... Egipat me je dočekao potpuno nespremnu i moram priznati, pomalo sam se i plašila. No, moji strahovi su se pokazali neosnovanim i bilo nam je predivno. Išle smo na sve izlete i bile smo oduševljene, pa smo odlučile da i sledeće godine ponovo dođemo u Egipat. Te godine sam srela svoju kumu na aerodromu koja je kao i ja bila zaljubljena u Egipat, između ostalog, razlog tome je bila njena ljubav, naš vodič koji je radio za turističku agenciju Kon-tiki. Tako sam, zajedno s njom i ja češće dolazila u ovaj deo sveta... Na jednom od tih dolazaka u Egipat, na samom aerodromu, kroz staklo me je zapazio čovek koji će postati moj muž...

Osim što vas je video u prolazu, kako ste se upoznali?

– Nije bilo brzo, sreli smo se i upoznali tek posle godinu dana na jednoj svadbi u Kairu. On me je prepoznao i više mi nije dao da odem iz njegovog života. No velike promene u mom životu nisu se desile preko noći. Mi smo se viđali tri godine dok ja nisam jedne zime uzela neplaćeno tri meseca i odlučila da dođem u Egipat i počnem život s njim. Ne mogu da kažem da me je porodica podržala, jer sam ostavljala siguran, državni posao koji sam radila 12 godina i odlazila u neki potpuno drugi svet. Plašili su se da svojom ludom glavom ne udarim o zid, da ne budem povređena...

Da li ste vi osećali strah?

– Pomalo, jer su i porodica i prijatelji bili puni priča o tome kako je to drugi svet, plašilii me da ću morati da nosim maramu i oblačim se kao muslimanke, ali sam bila rešena da probam. Moji strahovi su se raspršili tim dolaskom u Egipat i naši svetovi su se spojili. Ta tri meseca su mi bili fantastična i želela sam da tu ostanem. No, kako sam ja od osamnaeste godine radila, nisam mogla da zamislim svoj život kao domaćica i počeli smo da tražimo posao za mene. Prvo sam, naravno, posao počela da tražim u svojoj struci, ali sam shvatila da su medicinske sestre jako slabo plaćene i odustala sam od toga. Kolega mog muža je predložio da pokušam da radim kao vodič, ali ja o tom poslu nisam znala ništa, ali sam ipak bila rešena da probam.

Kako ste počeli?

– Moj početak je bio u jednoj velkoj egipatskoj turističkoj agenciji, gde sam u početku išla s njihovim vodičima i upijala šta su pričali i kako su se oni odnosili prema turistima. Ubrzo sam i sama dobila svoju grupu i tako je to počelo. Po prirodi sam komunikativna, volim ljude i lako mi je da uspostavim dobar odnos. Vodila sam četiri ture: safari, Rajsko ostrvo, Kairo i Luksor. Imala sam sreću da sam uspela da animiram sve turiste grupa koje su dolazile i svi smo išli na sve izlete. Bilo je fantastično, a ja sam ubrzo stekla samopouzdanje i zavolela svoj novi posao. Nisam se pokajala, ovo je zaista sjajan posao.

Da li i dalje naši vodiči mogli da vode grupe po Egiptu?

– Pre su naši vodiči mogli da vode grupe po Egiptu, a da neko od egipatskih predstavnika bude sa grupom, ali sada više ne. Sada samo Egipćani mogu da vode ture u Kairo i Luksor. Uglavnom su to oni koji su završili egiptologiju i koji govore srpski jezik, a njih u Hurgadi ima pet. Mi smo samo tu kao predstavnici agencije.

Da li ste vi u međuvremenu postala egipatska državljanka?

– U mom slučaju taj proces je trajao dosta dugo gde su tek posle sedam godina uzeli u razmatranje moju molbu za državlajnstvo. Pre dve godine su me obavestili da sam dobila državljanstvo, trebalo je još predati neke papire u Kairu, a to sam uspela tek prošle godine, potom je došla epidemija koronavirusa... Elem, baš pre neki dan su me pozvali da mogu da predam dokumneta da bih dobila egipatsku ličnu kartu... U međuvremenu sam se udala, postala majka dvoje dece: dečaka Anvara (ime znači prosvetljeni) i devojčice Nur (svetlost)...

Kako as je prihvatila muževljeva rodbina i kako danas izgleda život u Egiptu za ženu koja je odrasla u sasvim drugom svetu?

– Lakše su njegovi mene prihvatili, nego što je moja majka svog zeta. S druge strane, nikada nisam razmišljala o mogućnosti promene vere, jer ja sam jedina u mojoj užoj porodici bila ta koja je poštovala pravoslavne običaje. Moj muž je dosta otvoren po pitanju vere i istakla bih da poštujemo sva pravila i moje i njegove vere. Slavimo i Božić i farbamo jaja na Uskrs, kao što poštujemo i muslimanske praznike. Naša deca idu u englesku školu, tako da se ona manje-više odgajaju u evropskoj tradiciji. Sa tatom govore arapski, sa mnom srpski, a međusobno i u školi govore engleski jezik.

Vi se ovde oblačite kao Evropljanka. Da li je bilo primedbi ili pritisaka da se prihvatite muslimanskog načina odevanja žena?

– S jedne strane meni zaista muž nikada nije rekao da nešto ne smem, ili da nešto moram, jer, da budem iskrena, to nikako ne bi uspelo u našem životu. A, s druge, ja nisam od onih žena koja je sklona da ide s dubokim dekolteom ili u mini suknji. Kad idem na plažu, ja sam u kupaćem kostimu, a ne u burkiniju (muslimanskoji varijanti kupaćeg kostima gde je pokriveno celo telo i kosa). Kada idemo negde zajedno naravno da pazim kako ću da se obučem, jer znam kako se ovde gledaju žene i ne želim da moj muž vidi takve poglede upućene meni.

O Hurgadi

– Hurgada je novo turističko mesto koje je počelo da se razvija osamdesetih godina. Po meni je ovo najlepše more na svetu, možda druga mora imaju lepše plaže, ali ovakve korale i ribice možete videti samo na Crvenom moru. Preporučujem svima koji ovde dođu da neizostavno odu do ostrva Giftun, na Rajsku plažu i da posete pustinju. Naravno šteta bi bilo da dođete u Egipat da ne vidite Kairo ili Luksor i Karnak, ali obilaske piramida i monumentalnih hramova je bolje obaviti u periodu koji dolazi, kada temperature nisu više tako visoke. Prava sezona ovde počinje od oktobra do aprila kada više nije tako toplo, kao tokom letnjih meseci, a noći su hladnije... Međutim i cene u hotelima su više i tada dolaze turisti uglavnom sa zapadnog tržišta (Nemci, Englezi, Šveđani, Holanđani) - rekla nam je Nataša Trifunović.

Kako to oni gledaju druge žene?

– Mi smo njima egzotične, zanimljive, vole da vide razgolićene žene, ali nikako ne bi svojoj ženi dopustili da tako izgleda, niti bi se s takvom ženom oženili. Jednu moju prijateljicu Ruskinju, koja je takođe udata za Egipćanina, njen muž je pritiskao da nosi maramu, ali mi je suprug objasnio da nije u muslimanskom duhu da se supruga prisiljava da se pokriva, ukoliko to ona ne želi. Prema Kuranu svaka žena bi trebala da pokrije onaj deo tela koji bi izazivao pogled drugih muškaraca, što svako tumači drugačije. Međutim, ono što se manje zna da to pravilo važi i za muškarce, međutim, ne samo da nije tako očigledno kao kada su u pitanju žene, nego se baš i ne poštuje.

Marina Jablanov Stojanović

Foto: privatna arhiva