ZNAM GDE SU RAZLIKE IZMEĐU MENE I DŽEJA! HUSA „BEAT STREET” progovorio o prijateljstvu sa legendom folk muzike
Film „Nedelja”, koji prati život jednog od najomiljenijih pevača na ovim prostorima, Džeja Ramadanovskog, stigao je u bioskope ove sedmice, a lik legende folk muzike dočarao nam je Husein Alijević Husa, nekadašnji frontmen dens grupe „Beat Street”.
Film u režiji Nemanje Ćeranića i Miloša Radunovića, inspirisan je istinitim događajima i donosi priču o Džeju iz najranije mladosti pa sve do velikog uspeha koji je ostvario. Iako nije imao lako detinjstvo, koje je proveo uglavnom na ulici ili u popravnom domu, Džej je uspeo da zauzme svoje mesto na muzičkoj sceni i kroz pesme postane deo života mnogih.
Sve to je na velikom platnu verno dočarao Husa, poznati muzičar, koji se prvi put obreo pred kamerama i pokazao zavidno umeće za glumu. Kako je za „Dnevnik” rekao, znao je da rade emotivan film, te da su od prvog dana snimanja osećali Džejevu energiju.
– Znali smo kakav je scenario, ali, naravno, ne možeš znati kakva će biti reakcija publike. Ako se po jutru dan poznaje zaista smo, izgleda, uradili dobar posao. Ovo je, svakako, za mene bio divan zadatak, ali nije bio nimalo lak – priča za naš list vidno uzbuđen Husa, koji je inače za Džejevog života bio njegov veliki prijatelj. – Tužni smo jer Džej danas nije sa nama. Ne mogu da objasnim koliko bih bio srećan da je za svog života ovako nešto mogao da doživi. Njegov život i njegov lik je zaista zaslužio da i on ovo može da pogleda pa mi onda samo preostaje da verujem da odnekud i on gleda film zajedno sa nama.
Džejeva karijera u filmu nije u fokusu, već njegov mučan život i odrastanje na beogradskom asfaltu, što će, pretpostavlja se, dirnuti gledaoce u bioskopskim salama i pružiti drugačiji pogled na sudbinu legende folk muzike. Muzika i ples, odnosno, sve ono što je išlo kao prefiks uz Džejevo ime, nije preterano protežirano u filmu, a Husa za „Dnevnik” naglašava da je njegova životna priča u fokusu jer je važna te će kroz nju publika sada mnogo bolje razumeti i upoznati Džeja.
– I sam Džej je, dok je bio živ, govorio da bi voleo da u njegovom filmu bude prikazana njegova priča - od blata do zlata. To je, ja bih rekao, neka američka priča koja ovde nije nameštena nego se zaista odvila. Akcenat je na tome s razlogom. Mislim da imamo dovoljno muzike i plesa da vidimo Džeja kakvog smo svi poznavali – kaže glavni glumac filma „Nedelja” i dodaje da ima potencijala i za drugi deo ostvarenja. – Samo u ovom periodu života Džeja Ramadanovskog, koji smo mi prikazali, a to je od neke njegove 10, 11. godine do 28, možemo da snimimo pet filmova, a kamoli u daljem razvoju njegove karijere i života. Mi smo svi srećni što smo završili ovaj. Nadamo se da ćemo imati odziv publike kakav ovakav film i zaslužuje.
Iako ga je poznavao više od 30 godina Husa ističe da je radeći na filmu „Nedelja” imao priliku da sazna dosta toga o pevačevom životu što dosad nije znao.
– Moram da priznam da sa pričom iz ranih dana njegovog detinjstva nisam bio upoznat, a znao sam da je bio u popravnom domu „Vasa Stajić”. Nisam znao ni da je već tada „šibicario” – objašnjava Husein Alijević Husa. – Specifično je, kada je neko tu, kakav god bio, normalno je da je pored tebe, a kada ode onda ta njegova slika kao da ti odzvanja u glavi. Taj Džejev duh ne može da se ispriča. Mogu da bacim neku njegovu foru, ali ja nisam on. Trudio sam se i na filmu da mu budem blizak, a samo ja znam koliko sam mu dalek ili možda neki ljudi koji su mu bili bliski. Mislim da smo napravili dobru notu i da će se publici svideti ono što smo snimili.
Problemi Roma u kadru
Gledaoce će iznenaditi i činjenica da „Nedelja” progovara i o diskriminaciji romske populacije u našem društvu, čemu je Džej više puta tokom svog života svedočio. Husa za „Dnevnik” ističe da je veoma važno što se i taj segment kroz film provlači.
– Mi u filmu nismo želeli prstom da upiremo u to da bismo dobili neki plus, već je to nešto što se dešavalo u životu Džeja Ramadanovskog. Imao sam i ja lično problem sa tim. Mislim da se osamdesetih, pa i devedesetih kada sam bio tinejdžer, to dešavalo u značajno većoj meri nego što je to danas – naglašava Husa. – Hvala Bogu, Beograd je metropola, grad koji prima ljude svih nacija, vera, sa svih jezičkih područja. Dešava se i danas da neko ima problem jer je Rom. Po mom mišljenju, to je apsurdno. Dešavalo mi se da me zaustavi policajac sa drugom koji je „beo” i da me, kada mu na pitanje kako se zovem, kažem da sam Husein Alijević maltretira deset minuta, a ja kao dete ne znam zbog čega se to dešava, pa mi, kada dođem kući, mama i tata objasne zašto me maltretiraju.
– Ne znam da li se u svetskoj filmskoj industriji dogodilo da neko igra nekoga koga je više od 30 godina poznavao, sa kim je odrastao, sa kim je delio istu profesiju. Znam gde su razlike između mene i Džeja. Ima ih dosta, ali isto tako ima i dosta sličnosti. Ja kao neprofesionalni glumac dolazim u ovaj projekat da igram baš njega, a veliki je splet emocija samim tim što nije više među nama, a i dok je bio među nama ostavio je toliki trag, prvenstveno svojim duhom, vedrinom, šarmom, šalama koje je bacao, kojima su svi umirali od smeha… mnogo je tu veza – objašnjava Husa, kojem je najizazovnije bilo upravo to da se izuzme iz ličnih emocija. – Kada sam, na primer, radio sa Milicom Janevski, koja igra Marinu Tucaković i koja je toliko fenomenalna glumica, zaista sam imao sličan osećaj kao kada sam bio sa Marinom u privatnom životu. Bilo je teško isključiti sećanja i igrati takvu scenu. Mešale su mi se emocije koje su bitne za scenu sa mojim privatnim emocijama, koje su u vezi sa tim ljudima koje smo gledali u filmu.
Husa je u muzici od svoje 17. godine, a njegove pesme, osim grupe „Beat Street” snimili su mnogi poznati izvođači poput Dragane Mirković, Cece Ražnatović, Željka Šašića, Saše Matića, pa i samog Džeja. U glumački svet je uplovio samouk sa nekim svojim, kako kaže, inspiracijama i instiktima.
– U hodu sam, radeći na ovoj ulozi, pratio šta je to što te moje kolege, koji su profesionalni glumci, rade na samom setu pokušavajući da „skinem” zanat direktno od njih. Radio sam dosta sa Ivanom Jevtovićem. Imali smo više od dva meseca da probamo. On je prepoznao u meni talenat, ali je imao potrebu da me uputi na neke stvari koje su u vezi sa samim setom – naglašava Husa i dodaje da je još kao tinejdžer imao veliku želju da se oproba na filmu. – Ja sam ekstremno zadovoljan i srećan što se pozicioniram u filmskoj industriji, jer sam veliki ljubitelj jugoslovenskih i srpskih filmova. Ni u najluđim snovima nisam pomišljao da ću igrati svog velikog prijatelja i da će to biti jedna ovako velika uloga.
Vladimir Bijelić
