Vesna Imbronjev o preventivi i samopregledu dojke
Zanemarivanje je kao infekcija, zato vodite računa o svom telu, jer to je jedino mesto gde zaista živite – reči su poznatog motivacionog govornika Džima Rona i odličan uvod za priču o preventivi s višom medicinskom sestrom Vesnom Imbronjev, koja je specijalista javnog zdravlja, koordinator u Centru za preventivu pri Domu zdravlja „Novi Sad” i predsednica „Asocijacije za unapređenje zdravlja”.
„Ono što je izuzetno važno je da se zna da karcinom ne nastaje preko noći. To daje nadu i veliki prostor za prevenciju. Ako se žene redovno pregledaju, onda postoji nada u slučaju da se pronađe neka sumnjiva promena, koja onda može da se ukloni i izleči. Međutim, veliki broj žena zanemaruje odlaske na kontrolu. Bitno je i da kažem da kod karcinoma ne postoji simptom bola. Naime, kada dođe do simptoma bola, onda je to već poodmakli stadijum. Mi smo svi učeni da se tek kada nas nešto boli, javljamo lekaru, ali u ovom slučaju moramo da menjamo navike. Ne mora svaki čvor na dojci da znači i malignitet, statistike kažu da je od 10 napipanih čvorova 8 benigno!“
Koliko su žene edukovane i kakve su statistike?
„Poražavajuća je činjenica da 1.600 žena godišnje u Srbiji umre od raka dojke. Kancer je bolest o kojoj ljudi ne žele da pričaju i često na predavanjima koje držim bude i praznih stolica. Sve te prazne stolice predstavljaju stanje kod nas. Zato svaka prazna stolica predstavlja jednu ženu koja je umrla od kancera dojke. Možda je razlog tome i što smo učene da ako sebe stavimo na prvo mesto, da smo tada egoistične. Na prvom mestu moraju da budu deca, pa muž, posao, roditelji, pa tek negde na repu smo mi same. No, moram da vam kažem da kada žena voli sebe, onda vodi računa o sebi i tek tada, zaista voli i druge!“
Koliko u nastajanju maligniteta ima uticaja nasledni faktor?
„Nasledni faktor, tj. genetika je jedan od važnih faktora rizika za nastanak malignih bolesti. Najbitnija je ženska linija: baka, mama, tetke, sestre… To ne znači da ako je u porodici bilo karcinoma, da će obavezno oboleti, nego samo da takve osobe spadaju u visokorizičnu grupu i zato bi one trebalo češće da se kontrolišu“.
Da li postoje i faktori na koje možemo da utičemo?
„Bitno je i to kako se ponašamo u mladosti, jer za to račun stiže u starosti. Izbegavanjem nezdravih stilova života predupredićemo faktore rizika koje možemo da kontrolišemo. To su pre svega: fizička neaktivnost, brza hrana, pušenje, alkohol, izloženost stresu, povećanje telesne težine, pre svega uvećanje masnog tkiva. U to masno tkivo se deponuje estrogen, ženski polni hormon, koji posle pedesete godine tu deponovan može da postane takođe faktor rizika, jer nije preporučljivo da ga imamo viška“.
Danas pod uticajem raznih faktora devojčice dobijaju prvu menstruaciju i pre desete godine. Na koji način to utiče na kasniji život?
„Primećeno je da deo devojčica već sa 8 do 9 godina dobija menstruaciju, što je preterano rano i moguće su posledice: kasnije ulazi u menopauzu, a to znači duži period hormonske aktivnosti, što ima velikog uticaja na dojke. To se, naravno, dešava zbog ishrane, meso je puno hormona koji preko hrane dospevaju i u naš organizam. Istakla bih da u faktore rizika spadaju i hormonske terapije“.
Da li na to utiče i sterilitet ili odlaganje rađanja posle tridesete godine?
„Imamo sve veći procenat žena koje se leče od steriliteta. Nerađanje je jedan od faktora rizika za tumor dojke. Potom, znatno je pomerena granica perioda kada žene prvi put rađaju dete. Pre dvadesetak godina prosek prvorotknja je bio oko 25 godina, a sada se ta granica popela preko trideset. To je poražavajuće, jer hormoni na jedan način funkcionišu kada žena ima 25, a svakako drugačije rade kada ima 40. Jedan od rizika je i nedojenje“.
Da li faktor rizika mogu da budu i traume, udarci?
„O tome se vrlo malo i retko govori. Svedoci smo da saobraćajnih nesreća i nezgoda ima mnogo. Udarci koji se tom prilikom zadobiju takođe mogu da budu jedan od faktora rizika“.
Koliko je samopregled bitan?
„Veoma, jer samopregledom se prema statistikama pronađe od 70 do 80 procenata promena. No, ne bi smelo da se dešava da slučajno napipamo neku promenu, nego bi trebalo da samopreglede izvodimo redovno i ciljano. Prema nacionalnom vodiču za maligne bolesti preporuka je da se već posle dvadesete godine devojke upute i obuče da rade samopregled dojke. Vrlo je važno da se devojkama objasni i kakve grudnjake da nose, kakvi su to grudnjaci koji štite dojku“.
Kako se i kada radi samopregled?
„Pregledamo se jedanput mesečno kada se završi menstruacija i kada su dojke meke, a to je između petog i desetog dana menstrualnog ciklusa. Žene u menopauzi mogu da rade kada im to odgovara, ali i muškarci bi trebalo da rade ovaj pregled, jer i 1 procenat muškaraca oboli od kancera dojke. Pregled se prvo radi u kupatilu dok se tuširamo. Dobro nasapunjamo dojke i pregledamo ne samo dojke nego i prostor ispod pazuha. Desnu ruku podignemo, a levom s tri prsta lagano pregledamo - kružeći oko dojke dolazimo do bradavica. To je staza na kojoj trčimo trku naših života i volela bih da to tako i shvatite. Promena koju tražimo se nalazi duboko fiksirana u mišiću, a on je ispod masnog i žlezdanog tkiva. Trka se završava kada se pritisne bradavica i osećaj koji bi pri tom trebalo da imate je blaga nelagodnost. Potom se pregleda prostor ispod pazuha. Isto to uradimo i sa drugom dojkom“.
Da li je to završetak samopregleda, odnsno šta sledi posle?
„Da stanemo ispred ogledala i da se posmatramo. Nemojte to izbegavati, nemojte se stideti vašeg tela, jer ono je za dušu odelo i uvek je lepo! Samo posmatrajte da li ima nekih promena. Zanimljivo je da su kod muškaraca promene najčešće u bradavici. Na kraju ćete leći na krevet, namazati grudi kremom da prsti mogu opet da klize i ponoviti isti postupak kao kada ste stojali. Sada bi trebalo da se prekontroliše da li vam je nešto promaklo. Kada se to završi, trebalo bi da se blago stisnu bradavice da bi se utvrdilo da li ima iscedka. Ako ima, potrebno je otići kod lekara da bi se utvrdio njegov uzrok“.
Kako da žene znaju kakve su prirode te promene?
„Kada se stavi prst na kapak oka, ako je taj osećaj i kada nešto napipamo na dojci to je benigno, a kada pipnemo vrh nosa i prstom povučemo od dole prema gore i to uporedimo sa onim što smo napipali na dojci, onda je to signal za odlazak što pre kod lekara da se utvrdi prava priroda tog čvora“.
Ima dosta primera da devojke za maturski poklon dobijaju silikonima uvećane dojke. Koliko ovakve intervencije mogu da postanu rizik za malignitet?
„Srećem se, na žalost i sa time. Mislim da je to poražavajući uticaj medija. Veza između maligniteta i ugrađivanja silikona nije definitivno ustanovljena, ali nijedan onkolog vam tu interveciju neće preporučiti. Nikada se ne zna šta može da bude okidač i šta može da se desi. Sve ide iz glave i srca. Trebalo bi ceniti ono što nam je priroda dala - mi smo najlepši onakvi kakvi jesmo!“
Marina Jablanov Stojanović