Tijana Bogićević o albumu prvencu: Kad se desi čudo

Široj javnosti je postala poznata kada je snimila pesmu „Tražim“ koja je postala veliki hit, a potom i duet sa grupom Flamingosi „Palim se na tebe“. Prava medijska pomama za Tijanom krenula je 2017. godine kada je odlučeno da će nas predstavljati na Pesmi Evrovizije u Ukrajini. Zapravo to nije bilo njeno prvo učešće na ovoj manifestaciji jer je 2009. na Beoviziji izvela numeru „Pazi šta radiš“, a 2011. je pevala prateće vokale Danici Radojčić Nini na Pesmi Evrovizije u Nemačkoj. Bio je to dugačak i vijugav put, kao što peva Pol Mekartni, ali Tijana Bogićević je stigla do albuma prvenca „Čudo” koji će promovisati u Srbiji, uprkos tome što živi u Americi sa suprugom muzičarem Markom Robertsonom.

Tijana za Dnevnikov TV magazin otkriva zašto je trebalo toliko vremena da se desi „Čudo”.

Nedavno si izdala novi album. Kako je nastajao i zašto si se opredelila za naziv Čudo?

Album je nastajao jako dugo. Od prvobitne ideje da sarađujemo, Dušan Alagić i ja smo prošli kroz razne faze. Prilično je nezahvalno vreme za umetnike da se posvete zaista onome što najbolje rade, ukoliko nemaju sistem podrške koji istinski veruje u njih. Jedina konstanta koja je postojala je to da je Dule uvek pisao fantastične pesme koje zvuče divno kad ih ja otpevam. I to nam je davalo elan da se ovaj definitivno završi. Čudo je na neki način simboličan naziv, zbog svih uspona i padova kroz koje smo prolazili, a to je i naziv prve pesme koju je Dušan za mene napisao.

Od malena pevaš i nastupaš, nebrojeno puta si impresionirala svojim glasom na festivalima, imala si veoma uspešne singlove, zašto je trebalo ovoliko vremena za album prvenac?

Kao što sam već pomenula, zaista nije postojao sistem podrške koji bi mi dao vetar u leđa. Jedna od mojih karakternih osobina je definitivno upornost i nisam odustajala od toga da ove pesme ugledaju svetlost dana. Ali za izdavanje jednog albuma nije dovoljno samo napisati pesme, aranžirati ih i otpevati. To je najlepši deo svakako, ali je ono što dolazi kasnije takođe veliki posao. Mogu reći da sam tek sad sazrela dovoljno da sve uzmem u svoje ruke.

Neprikosnoveni hit ovih dana je pesma „Hajde onda ništa” Dušana Alagića u kojoj su se mnogi ljudi prepoznali. Otkri nam kako je nastala ta pesma, da li je bila namenjena tebi i da li si učestvovala u procesu stvaranja?

Sve pesme koje je Dušan napisao na ovom albumu su bile namenjene meni.  Osim pesme „Stoti dan” koja nam je na neki način bila eksperimentalna, ali mi je baš legla čim sam je otpevala i zvuči odlično. Samim tim, pesme koje Dušan piše za mene zvuče malo drugačije od onih koje je pisao za druge izvođače. Moja interpretacija ga drugačije inspiriše.

Refren za „Hajde onda ništa” je bio napisan kad i pesma „Čudo”, ali su strofe prošle kroz razne faze dok konačno ove godine pred sam završetak albuma Dušan nije došao sa kompletnom pesmom i potpuno me, žargonski rečeno, oduvao.  Znala sam da će to biti TA pesma.

Ko je prva osoba kojoj puštaš nove pesme ili isključivo veruješ svom osećaju?

Jednoj mojoj prijateljici puštam prvoj pesme još od kad sam snimila „Tražim”, a onda i najbližima. To su mi test ljudi koji imaju različite muzičke ukuse (osmeh).

Da li planiraš da snimiš album i u Americi, pošto živiš u Bostonu?

Nije dovoljno samo živeti negde da biste postigli uspeh. Vi morate sav fokus usmeriti ka tome, da stvarate kontakte, budete na sceni, gradite svoje ime.. Za to su potrebne godine. Muzika je moj poziv i naravno da imam razne ambicije.

Na koliko adresa trenutno boraviš, budući da je u toku promocija tvog novog albuma?

Evo dok ovo pišem sam u Americi, ali već polovinom avgusta dolazim za Srbiju jer imam dosta obaveza. Priprema benda za koncerte, planiram i da snimim jedan live sešion albuma „Čudo”... Biće dosta toga lepog.

Kako posmatraš Evrosong iz ove perspektive. Da li ti je otvorio neka vrata, motivisao te na ovaj album?

Definitivno me je motivisao da završim ovaj album, i dobila sam određenu prepoznatljivost tako da je to doprinelo tome da ovaj album ne prođe potpuno nezapaženo. Evrovizija kao jedna zaista velika stvar u karijeri pevača ne moze sama po sebi da vam donese ni previše ni premalo. To je samo jedan od projekata koje kao profesionalac radite. Posle toga je na vama da radite na sebi i svojoj muzici i ostanete na taj način relevantni.

Čemu se najviše raduješ kad se vratiš u Novi Sad, odnosno šta ti najviše nedostaje?

Najviše mi nedostaju prijatelji i porodica naravno. Ne bih tu listu širila jer bi za to bio potreban još jedan intervju, zadržaću se na onome što je najvažnije (osmeh).

Snežana Milanović