STUDENTSKA KUPOVINA Poluprazan frižider zarad slatkiša i duvana

Studentska potrošačka korpa umnogome otkriva čega se najpre odriče, a gde sebi udovolji, iako možda ne bi trebalo. U njoj uglavnom nećete pronaći sveže voće i povrće, ali zato hoćete cigarete, alkohol, grickalice ili nešto što im pomaže da ostanu budni dok uče, bar početkom meseca, dok je buđelar još pun.

– Na početku se dešavalo da yeparac radije potrošim na druženje sa kolegama nego na zdravu hranu, ali se tokom vremena promene prioriteti, pa samim tim i navike – priznaje studentkinja nemačkog jezika Jovana Marković. – Kućni poslovi su mi bili odranije poznati, ali nikada pre nisam morala da brinem oko sitnica, kao što su koji prašak za veš izabrati, koju kućnu hemiju koristiti, da li imam sve začine potrebne za pripremu nekog jela i slično. Naravno da se kao student nikada ne možete pomiriti sa tim da frižider uvek izgleda prazno naspram onog kod kuće. Čula sam negde da se za nas kaže kako smo najbolji kuvari jer ni od čega napravimo nešto jestivo. Kada se približi vreme praznika i rođendana (a po pravilu kao da se svi važni datumi zguraju u jedan mesec), odvajam novac za poklone ili pronađem neki poslić sa strane, poput držanja časova.

Student medicine Nikola Subotić primećuje kako mu je sada mnogo teže da priušti novu garderobu, jer većina novca ode na račune i kiriju, ali, naravno, za izlazak i taksi se uvek ima. Olakšavajuća okolnost je što sa cimerkom ima zajedničku kasicu za toaletni papir, prašak i ostale proizvode koje zajedno troše.

– Dok sam živeo sa roditeljima, uvek sam imao gotov ručak i mislio da ću i sam kuvati često. Međutim, maminu kuhinju zamenila je brza hrana iz obližnjih lokala. Pošto volim da zapalim cigaretu, a moram da razmišljam i o mnogim drugim namirnicama, prešao sam na motani duvan. Em je jeftinije, em duže traje, čak je i lepše, a kažu i manje štetno, tako da se može reći kako ipak mislim na svoje zdravlje – šali se Nikola. – Sada više kalkulišem, pa radije kupim „nes 3 u 1” nego kafu, mleko i šećer posebno. Pre preseljenja nisam ni pomislio da će mi zafaliti naizgled banalne stvari, kao što su nož, ofinger, rendaljka ili ljuštilica za krompir. Kako sam počeo da živim sam, pojavile su se i neke čudne želje, na primer da kupim policu, usisivač i televizor, ali još ih nisam ispunio. Cediljku i dalje nemam, ali već sam navikao da baratam poklopcem. Novi yoger uspeo sam da upotrebim samo dva puta jer sam hteo da ga operem u „domestosu”. Loša ideja: trebalo je pitati mamu koliko sredstva da sipam. Što se tiče poklona za rođendane i praznike, ili pare uštedim tako što ih dam nekom na čuvanje, ili iznenađenja kasne.

Za Andrijanu Glišić sa žurnalistike imperativ je zdrava ishrana, što joj i ne pada teško jer ne voli pekarske proizvode, picu ili bilo šta što u sebi sadrži brašno.

– Ne trošim mnogo novca za hranu, ali su slatkiši nešto što se obavezno mora kupiti – kaže Andrijana. – U obližnjem mikromarketu me viđaju samo u večernjim satima, kad dođem sa izgovorom „jednom se živi” i izađem sa kutijom eurokrema ili nekoliko čokoladica. Pored studiranja radim i sama plaćam svoje troškove, pa se pre svega trudim da imam za račune i kiriju. Ono što ostane nastojim da potrošim na stvari koje me čine srećnom, poput, eto, tih slatkiša ili odlaska na neko druženje sa prijateljima. Ukoliko moram da se odreknem nečega zbog ograničenog buyeta, onda smanjim malo te moje „srećne trenutke”. Kada se čovek osamostali, mora sam i da brine o prostoru u kome živi. Prvo što sam kupila kada sam se odvojila bila su, pre svega, sredstva za higijenu i održavanje čistoće u stanu, koja do tada nisam nabavljala ja, već mama i tata. Takođe, morala sam naučiti da kalkulišem tako da imam dovoljno za sve što mi je potrebno, te sam počela da kupujem hranu koja može stajati i po nekoliko dana. Ukoliko treba da obradujem nekog meni bitnog, nije mi žao da ponekad izdvojim i više nego što sam planirala.

Slađana Milačić