Ruska avangarda u porcelanu: Pola šoljice i ostala Maljevičeva čuda

Dizajn, to jest umetnost su, po njemu, važniji od funkcionalnosti i udobnosti te je, u skladu s tim, stvorio svoja, danas slavna, dela od porcelana, koja onda kada su nastala nisu baš najbolje prošla na tržištu.

Osnivač umetničke i filozofske škole suprematizma, Kazimir Maljevič je najpoznatiji po istraživanju čistih geometrijskih oblika: kvadrata, trouglova, krugova. Iako je njegova slika „Crni kvadrat” iz 1915. godine možda njegova najznamenitija, Maljevič je neprestano tražio inovativne načine da svoju suprematističku ideologiju dovede do masa. Jedan od takvih projekata bila je serija porcelanskih predmeta  koje je oličavalo „princip utilitarnog savršenstva”.

Osnovana 1744. godine, Sanktpeterburška carska fabrika porcelana došla je pod kontrolu Narodnog komesarijata za obrazovanje nakon Oktobarske revolucije 1917. godine. Dok su „propagandni porcelan” dizajnirali vodeći umetnici ruske avangarde, suprematisti poput Maljeviča i Čašnika eksperimentisali su s radikalnim dizajnom, i to od 1922. godine do 1924.

Modeli za čajnik i polušoljicu, koje je proizveo sredinom 1923. godine, postali su simboli suprematizma u porcelanu i svojevrsni spomenik ruskoj avangardi. Telo čajnika je asimetrična kompozicija geometrijskih volumena i ravni. Kombinujući trodimenzionalne i ravne oblike, Maljevič stvara utisak plastične napetosti i dinamičnosti, što je bio jedan od objektivnih temelja suprematizma. Polučaše, koje su ukrašavali Nikolaj Suetin i Ilja Čašnjikov, primer su stvaranja nove utilitarne strukture za objekat.

Nažalost, takva nekonvencionalnost i Maljevičeva vizija nije oduševila potrošače i umetnici su ubrzo otpušteni iz Sanktpeterburške porcelanske manufakture.

Orginalni komadi porcelana Kazimira Maljeviča nastali do 1924. godine gotovo da se i ne mogu kupiti na aukcijama, a to posebno važi za čuveni čajnik i polušoljice.

Suprematističkih tanjira koje je potpisao Maljevič ponekad i ima, a cene se kreću uglavnom preko 100.000 evra komad.

Suprematistički čajnik i dve šolje koje se sada proizvode u Sankt Peterburgu prodaju se za oko 700 dolara.

Kasnije je Maljevič pričao da je jednom, „iz umetničke zabave”, podelio šolju.

Moja supruga je isprva psovala, ali ubrzo se navikla, rekao je Maljevič.

Bilo kako bilo s njegovom suprugom, izgleda da se sovjetske domaćice nisu baš brzo privikle na pola šoljice.

Danas se većina originala može naći u muzejskim kolekcijama, ali Carska fabrika porcelana „Sankt Peterburg” prodaje reprodukciju Maljevičevog „Suprematističkog čajnika” – i dve šolje. Replika čajnika takođe se proizvodi pomoću keramičke 3D štampe.

Dejan Urošević