OkoTVOko: Umetnica mora biti zdrava

Opasni virus nestade ali se pojaviše atomske bojeve glave ko Černobil onomad. Pandemija izlazi iz naših života, a mi u opustošenim super marketima ne znamo da li smo kupili dovoljno hrane, joda i toalet papira. Ne znamo, zbog trauma iz prošlosti, da li ćemo opet gledati gorivo u plastičnim flašama.

Da li je normalno da jednog mirnog Momčila Bajagića Bajagu prozivamo za bilo šta i da se prepucava sa Lukasom po hodnicima Košutnjaka? Da li će RTS da bude RAI? Teško! Ali može da pokuša. Da li je Olivera Kovačević „gvozdena ledi” sve ove godine? Jeste! I da li će terati po svome? Hoće! Da li će Duška Vučinić da komentariše Evrosong u njenom stilu? Naravno da hoće! Ali što se onoliko Australija pominjala u šou programu, kao da tamo nije stradao naš Novak Đoković. Ajmi mi malo njih da ih kuliramo. Svi se bave Lukasovim klavirom i koregrafijom i oblačenjem Sare Jo a niko malo da pročešlja nategnuti scenario. Jedino je Dragana Kosjerina sijala. Odmah da je pošaljemo da se javi iz Beograda na Evrosong, prirodna lepota ove zemlje. Ipak, glavna zvezda festivala je bio dirigent revijalnog orkestra RTS-a koji je đuskao i đuskao.

Definitivno je ovaj Evrosong smena generacija i dašak velikih tektonskih promena. Pobeda Konstrakte govori da se ne može ništa izrežirati. A saznadosmo da je Ana Đurić arhitekta, majka dvoje dece, predsednica kućnog saveta i da nema zdravstvenu knjižicu. I javiše se mnogi da nemaju tu knjižicu, a najvažnije je da je umetnica zdrava da bi nastupala. A mi smo tako blizu Trećeg svetskog rata, svetske ekonomske krize, sloma berze. I onda izađeš na ulicu i vidiš pun grad automobila, pun tržni centar kupaca jer umetnica mora biti zdrava. Mediji moraju biti zdravi. Ne mogu se samo baviti skandalima. Ko god da priča o prevarama na Evroviziji, to je bilo u vremenu SFRJ. Tada je Velibor Džarovski baš meni u emisiji „Tabloid’’ pred Flamingosem Ognjenom Amidžićem priznao kako je namestio pobedu Doris Dragović sa pesmom „Željo moja’’ na uštrb Lepe Brene i Nede Ukraden daleke 1986. godine. Ta ista Neda Ukraden glasala je po savesti i promešala drugačije karte. Neda je bila na Jugovizijama i 1975. godine u Opatiji, 1981. Sarajevo, 1986. Priština i učestvovala na Beoviziji 2020. godine. I što bi pametno rekla Tanja Banjanin ne možemo na slabašnu pop muziku očekivati bolje pesme. Kakva muzika takav i festival. I kako je krenulo, da li ćemo uopšte dočekati tu Evroviziju. I kad ćemo shvatiti da ta manifestacija neće spasiti svet. Ni od ratova, ni od sankcija, ni od izolacija. Potrebna nam je jedna iskrena molitva poput one Marije Šerifović. Umetnica mora biti zdrava.

Na šta liči današnje TV novinarstvo, pokazuje snimak kada su takozvani novinari zaskočili pobednicu Konstraktu a pošto ona nije išla ni prednjicom ni zadnjicom, ostala je kul i hladnokrvna, na gomilu glupih i pogrešnih pitanja. I samo je reklao „Jao, koliko vas ima, medija”. Žena koja nema knjižicu i koja će za Torino uzeti privatno osiguranje jer mora se biti zdrav, može da bude najzanimljivija učesnica ali šta je tamo čeka? Čeka je politika koja je je sudila i Ekstra Neni i Bebi Dol. Može da ima poruku koju hoće, biće pravo čudo ako na Evrosongu ponovi ovaj uspeh. Ali biće velika pobednica jer je pokazala šta može neka nova mlada publika koja ne veruje u lažne glasove, pratioce, marketing. Šta će sa svima nama biti do maja, to samo nebo zna. Najvažnije je to da umetnica mora biti zdrava kao i svi mi koji bi da je gledamo. Moramo da budemo zdravi fizički a i mentalno. Jer sutradan su svi prenosili direktno kako se ženi sin Ace Lukasa. Direktan prenos. Niko izgleda nije izgubio na Evrosongu.

Srpsko evrovizijsko veče prođe, ali godina nikako. Pobedila je jedna neobična pesma, drugačija od svih, pobedila je beogradska alternativna, pop rok škola a ne etno vrištuljak niti diskać sumnjivog porekla. Prave pobede su ipak ovde moguće, kao i iznenađenje jer ovo je brale, Srbija. Ovde se desi sudbinski preokret kad izgubiš svaku nadu. Zato i ne treba mračiti. Samo Bog zna šta će sa nama biti. Prošli smo toliko strašnih stvari, nemojte se ložiti toliko na taj festival. Gledali ste decenijama toliko loših pesama na Evroviziji a zapamtili samo desetak, zato samo da dočekamo taj maj, taj Torino, jer umetnici mora biti zdrava.