okoTVoko: Padaju ćuskije u olujama

Sudeći po izveštaju reporterke Tihane Bajić, prvi put za 28 godina koliko Hrvatska slavi Oluju to nije bila glavna vest za tamošnje medije. Novinarka RTS-a je otišla i tamo gde treba da se ode - među Srbe. I lepo reče jedan mladić, prošlo je skoro pa trideset godina od Oluje. Naši mediji se nisu ustručavali da pominju tu reč u izveštajima jer rezervnu nemamo ni mi, ni Hrvati, koliko god se neki trudili da izmisle nove.

Nevreme je masakriralo Sloveniju. To je divna, uređena i organizovana država. Bilo je strašno šta sam video tamo. Kao što smo i mi brzo zaboravili šta se desilo u Novom Sadu, kao što su neki i zaboravili da počiste ispred svog ulaza. Kod ovakvih vesti izgleda da je najbolje sve zaboraviti. Prosto, jako se brzo zaboravilo nevreme u našem gradu.

Elem, dok su se pojedini hrvatski mediji bavili govorom tela premijera i predsednika, jedna gospođa izjavila je za gotovo tabloidni i uvek zanimljiv Dnevnik tamošnje Nove televizije, da nikada nije bilo skuplje. Znači inflacija svima kuca na vrata - kuc-kuc.

Da se u retorici ništa nije promenilo svedoči i građanski rat koji se vodi oko pitanja koncerta Dine Merlina. Pa zar to pitanje nismo elaborirali kada je pomenuti pevač dao veliki intervju Ivanu Ivanoviću i to 2011. godine. Dakle, mi ove 2023. godine polemišemo i dalje oko Dina Merlina i traži se zabrana njegovog koncerta. Najglasniji su oni koji nisu napunili ni salu mesne zajednice.

Inače, pomenuti Dino Merlin je daleke 1986. godine pevao pesmu „Nek padaju ćuskije”. I, onako sa kačketićem, molio tada veliku Vesnu Zmijanac da pomogne. Tada je nastao prvi veliki hit grupe Merlin - „Kad zamirišu jorgovani”. Onda je ovaj pevač napravio veliku evoluciju u svom radu, a, koliko vidim, nisu ga se odrekli ni Vesna, a ni Zdravko Čolić, koji je od njega uzeo pesmu „Kao moja mati”. Kola se naravno uvek lome na estradi, što pokazuju učestale zabrane pevača narodne muzike u Hrvatskoj.

Ko ima višak para i živaca taj je otišao na more da ne gleda ovu kataklizmu i da mu vesti ne zagorčavaju život. Najbolje je zaboraviti. Staviti lepu sliku na društvene mreže i kao da se ništa nije desilo - ni Oluja, ni ćuskije. Ovo je najgora godina od kako pratim medije, a sledeće godine biće tri decenije kako sam diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Imam osećaj kao da sam na početku devedesetih godina, ali toliko ima ljudi koji žive 21. vek. Upalite samo pojedine televizije i pogledajte njihov program. Strašno je što većina televizija nije prilagodila svoje vesti i program u praćenju elementarnih nepogoda. Imam osećaj kao da su svi otišli na godišnji odmor. Kada udara grad i nepogoda u mašinu uleće informativa i prekida se zabavni i reprizni program, jer je situacija vanredna. To su shvatili pojedini portali i stranice na društvenim mrežama i time su dobili bitku nad konvencionalnim i mejnstrim medijima. Tako da su vam i oluje i stradali i ćuskije iz ugla kog gledate.

Tako da nisam video da se televizija u Sloveniji bavila ideološki elementarnom nepogodom. Oni su bar uređena država pa im se desio takav haos. E, sad, ako moram da vrtim deset kanala da vidim šta se dešava i kad će oluja onda najbolje da se informišem preko portala i mobilnog telefona. Ali i to su izvori informacija skloni senzacionalizmu. Svaki put kad prođem našim gradom i vidim drveća kog nema pomislim da je ovo najgore leto koje smo ikad imali. Kataklizma. Ali, neverovatno koliko ljudi to zaboravi sa prvim sunčanim danom. Ovo kao da je direktni prenos apokalipse što, nažalost, ja ne vidim na pojedinim televizijama.

Aleksandar Filipović