okoTVoko: Niti novo, niti bolje
I tako prođe još jedan izbor „Pesma za Evroviziju” i ništa novo nismo saznali sem da su pesme bile neslušljive i anemične, što pokazuje i rejting gledanosti prenosa koji je manji nego obično.
U medijima i na mrežama bukti građanski rat, posvađala su se prva i druga Srbija, ona tradicionalna, grandovska i ona suviše alternativna, liberalna. Novinari, mahom generacije rođene u devedesetim, listom su na kladionicama mogli da dobiju, da su se kladili na pobednika. Kad su novinarske plate male, daj barem nešto da se dobije od ovog festivala.
Zaseda kolegijum na Informer televiziji, rasprava između glavnog urednika i mladih novinara: Luka Blek, festival frikova, sodoma i gomora, daleko im lepa kuća, Evropska unija i Australija... Dragan J. Vučićević bi rado ukinuo ovaj festival, ali reče „ko je on”.
Gori i Tiktok, stariji od 1980. godišta nikako da se načude - zar je to festival na kome smo gledali Zdravka Čolića, Tota Kutunja, Abbu? Čak i ovi mlađi sa nostalgijom se sećaju Emine Jahović kada je pevala o musaki, a posebno Flamingosa i pesme „Ludi letnji ples”, te koreografije Ane Nikolić za „Romale, romali”, potom nastupa Jelene Tomašević i uspeha Željka Joksimovića.
Pokušaj čitanja ABBE na neki novi alternativni način nije baš bio uspešan u revijalnom delu, delovalo je kao „Tvoje lice zvuči poznato”. I zaista je bila neobična obrada pesme „Money, Money, Money” koju su uradili Dejan Petrović i njegovi trubači. Da su se urednici javnog servisa ranije rodili ili da su starije pitali, znali bi da su Lepa Lukić, Usnija Redžepova, Predrag Živković Tozovac i Predrag Gojković Cune još daleke 1978. godine na tekst Vojkana Borisavljevića obradili najveći hit grupe „Abba”:
„Peri, krpi, plevi, kopaj, smiri stoku, vazda rintaj, dokle bre? Siri mleko, pec' pogaču, svud podmetni ti grbaču, joj, more. U san je mene doš'o plan za gazda da s' udam, motiku da ne vidim, neg' samo da se provodim. Med i mleko teče vazda, gde se tak'i gazda desi, aman, gde? Dok ga nađem, obrlatim, ima mladost da prekratim, joj, mene. U san je mene doš'o plan na tombolu ću da igram, prognoza, loto, lutrija pa tu sam valjda batlija? REFREN: „Pare, pare, pare to je more, gazda živi, bre pare, pare, pare drž' za pare, para vrti sve. Kad se ja oparim, bre, bre, pašćeš u nesvest kad udarim bes. ”
Da se neko setio moglo se napraviti drugačije, na primer Aleksandra Prijović, Radmila Manojlović, Bane Mojićević, Dušan Svilar. Ali mi smo pustili Zvezde Granda 2006. godine da učestvuju sa Šabanom Bajramovićem i Nevenom Paripović na festivalu sa pesmom „Tamo daleko”. I sada, 16 godina kasnije, puštamo svakakve likove na scenu. Vlado Georgiev je napisao „Ramonda, to nije pesma, ja to ne razumem”.
Dragan Brajović Braja je opleo po mreži Sajsi Em-Si: „I tako jedan mediokritet, LGBT ikona, drugosrbijansko čedo, muzička nebitnost. com, odluči ovu svinjariju svojim glasanjem. 12 poena Teja Dori i nula Breskvici, nisu nama potrebni Briti, Skipetari i ostali Srbomrsci”, napisao je on. Anastasija je podržala Teja Doru, Veljko je podržao Breskvicu a srpska majka je podržala i Breskvicu i Teja Doru.
Konstrakta je reprizirala sebe ili nije, jer je umesto lavora počela da mesi hleb. A ovo je baš bilo hleba i igara u zemlji koja ima višak medija i manjak zvezda. I u pravu je bila ta pametna predsednica kućnog saveta: „niti novo, niti bolje”.
Ako je došlo do toga da više ne možemo ni da se dogovorimo koja je najbolja pesma - crno nam se piše. Tako nije bilo kad je išlo „Lane moje” ili „Molitva”. Naš poslednji uspeh će biti „Umetnica mora biti zdrava”, a onda se Luki Bleku prispavalo. A spasa nema, jer odavno u našim medijima i na našim mrežama, nema ni objektivne kritike, ni razuma. Bio jednom jedan festival na brdovitom Balkanu, ovo niti je novo, niti je bolje. Smaranje u koloru. Uz mnogo poganih reči, a uz to muzika ne ide. I svake godine nam je sve gore i gore.
Aleksandar Filipović
