OkoTVoko: Jednom kada sve ovo prođe

Volim dragu Maju da zovem Japundža. Navika još iz BK dana. Ne mogu da se naviknem na Maju Nikolić jer to prezime asocira na neku drugu Maju. Potom gledao sam Nedu u „Premijeri” na Pinku. Uz jednu falš pevačicu i katastofalnu montažu sikirčetom. Ali žena je neviđeno zabavna i na jako duhovit način priča istoriju jedne zemlje Jugoslavije. Od jedne ploče „Boli, boli” kupila je četvorosoban stan u Beogradu, od ploče „Srce u srcu” gradila kuću na moru u Lepetanima. I još je neko pita otkud joj hrabrosti da se sprda sa Bilom Gejtsom i da ga zove „Bile, dođi da ostarimo zajedno”. U jednom danu snimila je tri spota za tri pesme... Lavica, to je ta energija. Lavica je i Jelena Karleuša. Bila je glavna u svim medijima. Lajv na Prvoj, uživo na K1. Bez estrade se ne može. Kako je bila obučena, koliko je bilo fotorepotera, bruji čaršija... Jelena kaže založila je svoju veliku popularnost na društvenim mrežama za opšte dobro. Kraljica marketinga i publiciteta. U ime publiciteta Vesna i Đole Đogani su razjasnili kako su se malo lažno razilazili da bi ih mediji pratili. A onda uleti informacija da se zapalio grob oca Darka Lazića. Nema spavanja ima da se bude kao Milomir Marić, spreman i oran za rejting. A ne da se drema kako su neki portali opisali fazu u kojoj je Živorad Nikolić.

Moram da priznam od kako se pojavila minjon kraljica koju briljantno igra Tamara Aleksić da mi je sve draža serija „Aleksandar od Jugoslavije”. Da je Danica Maksimović glamurozna kakva je i u privatnom životu.  I sada kada je serija dobila onu čuvenu patetiku i emotivnost Zdravka Šotre da mi je sve ovo kao minjon, kao TV kolačić. To je falilo, malo ljubavi i strasti da prevaziđemo brzopletosti i utopije zvane naša istorija i Jugoslavija. A možda je sve „Duboko grlo'' što je pokušala da razreši Bojana Lekić u svom dokumentarnom filmu o vezi medija i tajnih službi. Prosto da kažem, mene ako se sete za Dan bezbednosti, nek se sete.... da parafraziram omiljenog Dušana Kovačevića.

Kao da našu istoriju piše neka viša sila. Kao da je naša sudbina u toj balkanskoj krčmi, gde su obavezni karirani stoljnjaci i gde će pevačica u emisiji da peva a gosti i svi mi ćemo da padnemo u kolektivni dert. Mnogo ima patetike u tom kad kao pesma pogodi gosta. I mnogo glumatanja. I sve je estrada. Ne znaš granicu gde počinje estrada a gde infotejment. Kao da je sve jedan dugački prepodnevno-popodnevni program u kome je red politike, malo fenomenologije i obavezno estrada na kraju da začini. I u pravu je kolega Mili Čolić kada je napisao da estrada više nema smisla.

Lepo peva Neda Ukraden „Jednom kada sve ovo prođe”. Jednom kada sve ovo prođe, zapitaćemo se gde su nam novinarski žanrovi, formati emisija. Ko ima sreće i imuniteta, izvuće se od fizičkih i mentalnih posledica ovog opakog virusa. Ko nema sreće, otići će među legende i gledaće nas odgore iz „Sabirnog centra”. Proći će jednom dani, pevala je Neda još daleke 1976. godine, kada je kupila prvi stan na Ilidži. Treba pitati vlasnike, urednike televizija gde počinje estradanje, a gde počinje struka. I koliko novinarska struka sme da se komercijalizuje, a gde se krše osnovni postovi novinarstva i u zabavnom programu. Jednom kada sve ovo prođe, kako peva Neda, a znamo da će proći, podvuči ćemo crtu i videćemo da smo bez razloga kukali na devedesete. Ovo sve što sad gledamo, mnogo je tužno. Nije ni prošlo pored prave, sofisticirane zabave.

Nego, niko da mi objasni koji je faktor Đanijeva Slađa i što je zovu stalno u tok šou emisije. U našoj zemlji ne zna se razlika kada estrada postaje politika, a kada ozbiljni ljudi počinju da se ponašaju tabloidno i skandalozno da bi privukli pažnju. Opšta medijska medijska papazjanija.

Aleksandar Filipović