OkoTVoko: Hipsterska muzika i džiberski jezik

Dobro, ne baš svi, ali to je neka druga tema. I dok većina gledalaca reklamne blokčine koristi za nabavku sitnog provijanta i kućne radove srednje dužine, neki mazohisti, čak i kad im kablovski operater nudi uslugu odloženog gledanja i preskakanja reklama, odgledaju baš sve što se na televiziji u tom trenutku nudi.

Među reklamama koje su ovih dana aktuelne na domaćim televizijama, a da nisu sredstva za „povratak otpisanih“ u vidu afričke šljive, izdvajaju se reklame za mobilne operatere, komada tri.

Kompanija VIP ponovo je odlučila da se direktno obrati svojoj ciljnog grupi – kupcima srednjih godina, najjačoj platežnoj grupi. Ovoga puta koketirajući sa godinama, reklamom koja neobično podseća na najnovije rusko aplikacijsko ludilo zvano Face App, koje vas postara za par decenija, i to veoma, veoma ubedljivo. U VIP-ovoj reklami, ljudi na pragu trećeg doba poručuju da godine nisu važne, a umesto njihovih, na ekranu se vide godine vernosti VIP-u.

Za razliku od njih, Telenor i MTS rešili su da se obrate mladima, svako na svoj način, s upitnim uspehom.

MTS je u tu svrhu napravio hipsterski spot, poprilično nerazumljivog sadržaja, jer ono što izgovaraju njegovi glavni akteri ne može se podvesti pod pojam oglašavanja. Iako su u glavnim ulogama popularni mladi pevači i uticajni jutjuberi, reklama ipak nije namenjena najmlađima, iz prostog razloga što su buđelari kod onih nešto starijih, roditelja ili deda i baba. A upravo ovi potonji, reklo bi se, prava su meta ove reklame, jer je poznato da su oni najvernija i najbrojnija publika muzičkih šou programa iz kojih su glavni akteri reklame i potekli.

O čemu tačno pevaju nisam uspela da saznam, i pored najbolje volje. Verovatno o tome kako je superkul i megadobro imati telefon s paketom i raznim pogodnostima za sada neotkrivenog sadržaja. No, kako ne pripadam nijednoj od ciljnih grupa, možda je totalno okej da nemam pojma o čemu se ovde radi. Važno je da znam par čarobnih hipsterskih reči koji će mi otvoriti vrata u taj, za nas zatvoren tinejdžerski svet. Ako me puste da platim.

I Telenor je krenuo u sličnom stilu, osim što je, umesto hipsterske muzike, za podlogu odabrao – džiberski jezik. Jer, kako drugačije da tumačimo onaj užasni akcenat kojim spiker pokušava da odglumi žal za mlados' i navede nas na ideju da ima između 15 i 20 godina i da je baš moćno što se izražava kao da je sišao s neke od zloglasnih fudbalskih tribina, noseći telefon tamo gde ovi potonji obično drže pirotehniku. Kom li je genijalcu palo na pamet da će beogradskim uličnim novogovorom ubediti tinejdžere da je glumac, koji je mutirao sredinom prošle decenije, baš jedan od njih, takozvani slučajni uzorak, i da mu sve i jednu izgovorenu poveruju na reč?

Na svu tinejdžersku sreću, oni su davno tehnološki prevazišli i VIP-ove, i MTS-ove i Telenorove marketinške magove, odavno se oslanjaju na strane izveštaje o mogućnostima telefona koje nameravaju da kupe i u prste znaju koji je najbolji odnos cene i mogućnosti paketa koji kupuju. I baš ih briga za vaše zastarele hip-hop pesmičuljke, neonske svetiljke, kvazitinejdžersko ponašanje i Jutjub zvezde. Već su našli nove idole, a bogami i pakete. I treba.

Ivana Vujanov