OkoTVoko: Demonska godina

Razmišljam mnogo o tome koliko je smrt te žene razbutkala televiziju. Za tako bogat i sadržajan život užasno glup povod smrti - virus komarca sa zapadnog Nila.

Mira je bila neverovatna harizma. Divno je pisala, odlično pevala. Bila je neobična glumica i napaćena žena. Kolateralna šteta između rata Beograda i Zagreba. Morala je da emigrira u Ameriku i da tamo napravi novu priču. Mnogo se napatila. Imala sjajne uloge i prebrzo otišla u trenutku kad nam trebo neko baš takve energije.

Nije je odnela nije korona. Oko korone vlada infodemija. Psiholozi kažu da bismo očuvali mentalno zdravlje, maksimalno tridest minuta dnevno možemo da pratimo informacije o pandemiji. To nije pandemija, to je histerija. Pametni se vaksinišu što pre. Ali ko će da pelcuje one hejtere što su pljuvali Zorana Kesića što se vakcinisao prvi. Što bi rekao psiholog Dragan Ilić „Svi bismo mi volelii da smo Kesa i da ovu agoniju rešimo što pre”. Što bi napisao jedan tviteraš „progovorio sam kineski kad sam primio vakcinu”. Ali mnogo je i antivakserskih stavova. U ime rejtinga može i to bar na komercijalnim televizijama.

Slučaj Mika Aleksić. Evo prilike da mediji dobiju šansu za koji poen u trci za gledanost i eksluzivu. Zanimljivo, Tanja Peternek, Aleksandar Gajšek i Marina Rajević Savić svi su ostavili svoje emisije na Jutjubu, bez prava da se da komentar. Krenuo je odmah zlobni komentar kako je Maji Žeželj dok čita užasne vesti o čoveku koji je imao fenomenalnu dikciju i čudne metode vaspitanja. Ivana Zarić i Nataša Ristić su morale na svojim Fejsbuk profilima da reaguju kad mediji sve one koji su pohađali tu školu nazivaju sektom  i vređaju sve uspešne ljude koji su pohađali tu školu a imali su sreću da ih profesor nije dirkao. Sad treba i da se pravdate zašto ste pohađali školu iz koje su izlazili najbolji glumci i spikeri. Voditeljke pojedinih emisija su uzele pravdu u svoje ruke i misle da su sudije i kadije. Opasna stvar za pravnu državu. Kao što je i opasno nasilje nad ženama koje je deo folklora u ovoj državi. Ne stradaju samo javne žene, najviše stradaju one žene i devojke koje nemaju nikoga. Koje nemaju ni moć medija ni moć para. Stradaju najviše one koje nemaju uticajne i hrabre roditelje. Najviše strada kao i uvek sirotinja koja je i bogu teška. Kad sve ovo čitam pomislim u kom bre to zverinjaku živimo. Da li je sve u našem društvu silovanje, pedofilija, prebijanje, histerija, seksualni mobing... Kad izađem na ulicu, vidim da žive i neki normalni ljudi. Ako upalim televizor, tamo tih ljudi nema. Na televiziji je sve crno, da crnje ne može biti. Elektronski i tabloidni mediji nemaju balans, nego udri. Stvar je takva da će se sve sigurno dokazati. Ali da li mediji preteruju kad su u pitanju crne hronike. Da li mediji pumpaju kad su u pitanju zločini. Da li nas u demonskoj godini mediji dodatno razdražuju. U pitanju je sveopšta šizaona. Da li je u pitanju pevačica Granda, Mačvanski berberin ili slučaj Mika Aleksić, ko sve prati na direktnom je putu do šizaone. Ko prati sve teoretičare zavere i „stručnjake” za vakcinu ne zna da li će kinesku, američku, rusku, indijsku... Mediji su se uspalili i samo lože. Gledanost je zagarantovana. Strast je ogromna.

Samo retko gde vidim onaj osnovni novinarski postulat - objektivno nepristrasno informisanje. Nije više u pitanju ni ideologija. U pitanju je biti gledan po svaku cenu. Napraviti što senzacionalniji naslov ili prilog. Da li zbog toga čudi što je većina stanovništva depresivna. Što se većina medija zapravo i ne gleda. Što se mnogi hvale kako ne pale televizor. Ako neko kaže o bilo kojoj temi mišljenje koje je suprotno od većinskog odmah dobija po „tamburi” i kreće verbalni linč. Zašto je opšta bežanija na svež vazduh i planine. Biti dalje od uzavrelih medija je pitanje mentalnog zdravlja. Ako ste osuđeni da gledate samo naše medije. To jednostavno dobre vesti ne postoje. Nisu isplative. Postoji samo senzacionalizam, trač i ostrašćenost. Ko se vakciniše i preživi, pričaće.

Aleksandar Filipović