NININE MUSTRE Slikanje života
Za potrebe jednog testa, zadatak mi je bio da se prisetim u kojim sam aktivnostima uživala kada sam bila mala. To nije bilo lako, jer sam kao mala volela da radim toliko toga! Imam osećaj da mi je sve bilo zanimljivo i da sam u svemu nalazila radost.
Danas razumem da je to bilo tako najviše zahvaljujući mojoj potpunoj predaji tome što sam u nekom trenutku radila. Kako sam odrastala, pažnja mi je bila sve više rasuta na sve strane i mozak kao da je naučio da uvek postoji nešto važnije ili zabavnije od onoga čime se trenutno bavim, a to je slabilo fokus, kao i želju da se dublje posvetim tome što radim trenutno.
Kao dete, znala sam da se zaigram sa bilo čime, i svu pažnju bih posvetila toj jednoj aktivnosti. Bukvalno bih potpuno uronila u nju. Osećaj je bio kao da zaronim u jedan drugi svet i sve što mi je potrebno, bilo je tu, a ja samo uživam. Verujem da svi ljudi imaju u sebi brojne talente, ali nikada ne stignemo da se njima na pravi način pozabavimo, radeći ono što mislimo da moramo, a ne ono u čemu uživamo. To je jedan od najžalosnijih paradoksa u ovoj našoj stvarnosti. Radimo ono što mislimo da moramo da bismo preživeli, umesto da radimo ono u čemu uživamo da bismo uopšte živeli.
Razlika između preživljavanja i življenja je ogromna, a mi smo dozvolili da nas neko ubedi da je ono prvo najnormalnija stvar. Naša civilizacija je toliko napredovala da više ne moramo da lovimo divljač da bismo preživeli, ali mi i dalje radimo u glavnom da bismo preživeli. Sva sreća, tome dolazi kraj. Ljudi širom planete se bude iz dugotrajne iluzije da moramo da preživljavamo. Otvaraju oči i sve jasnije vide svet u kakvom ne žele da preživljavaju, pa radoznalo usmeravaju pogled ka svetu u kakvom žele da žive i to punim plućima.
Vidim to kod sebe kao i kod mnogih oko sebe. Počinjem da se prisećam šta sam to sve volela da radim kada sam bila mala i sve mi je lakše da se usredsredim na aktivnosti u kojima uživam. Čak sam se i svog talenta za slikanje podsetila na jednoj radionici na kojoj smo slikale balkanske cvetove i povezivale se tako sa njihovom esencijom. Bilo je to predivno iskustvo.
Vreme je proletelo munjevitom brzinom, a slike koje su nastale, i mene su iznenadile. Najzanimljivije od svega je to što slike na neki suptilan način komuniciraju sa mnom, pa dok ih posmatram, uživam kao i dok sam ih slikala, a prostor je sa njima dobio potpuno novu dimenziju.
Jedan od talenata na kojima upravo radim jeste slikanje života, a taj nam je svima zajednički. Svi umemo da zatvorimo oči i da u mislima vidimo svet u kakvom želimo da živimo. Krajnje je vreme da se svi tim svojim talentom sa punom pažnjom pozabavimo, pa da stvarnost takvim lepim slikama ispunimo.
Nina Martinović Armbruster