NININE MUSTRE : Povlačenje

Ritrit znači povlačenje. Program predavanja i vežbanja mada sličan prošlogodišnjem, ove sam godine doživela potpuno drugačije. Kao da je prošle godine tu bila neka sasvim druga osoba. Jako me raduje što primećujem koliko sam se promenila u odnosu na onu kakva sam bila. Sve doživljavam drugačije i nekako potpunije. Iako je vreme kišno i hladnije, uživam više nego prošle godine. Izgleda da sam u međuvremenu malo bolje savladala umetnost uživanja u sadašnjem trenutku, pa u svakome stvarno u potpunosti, duboko i predano uživam. Čak sam se i okupala nekoliko puta u moru. Samo još dve polaznice seminara nisu odolele da se predaju blagodetima morske vode, pa makar i hladne.

Jesenji ambijent nije me sprečio da udišem taj bogati morski vazduh, da se prošetam do izvora rečice Ljute koja je duga svega par stotina metara jer se direktno iz planine iz koje silovito izbija, uliva u more, da slušam cvrkut ptičica koje su nam pravile društvo, i da aktivno učestvujem u svim delovima programa. A slobodno vreme, za razliku od prošle godine, uglavnom sam provodila sama. Pisala sam dnevnik o svojim uvidima koje sam dobijala tokom seminara, o procesima kroz koje sam prolazila i o svemu što mi se činilo zanimljivim i korisnim da se ne zagubi u bučnoj svakodnevici kojoj sam se vratila. Ovo povlačenje, za mene je ovoga puta stvarno bilo to: povlačenje. Drugi ljudi mi pomažu da kroz njihovo ponašanje malo bolje sebe upoznam, da primetim šta mi kod nekoga smeta, a šta mi se dopada i kako na neka njihova ponašanja reagujem. To su nepogrešivi znaci šta je na redu da u sebi primetim, jer sve što primećujem kod drugih, služi mi isključivo da isto to kod sebe osvestim i potražim način da to promenim ukoliko je to nešto što mi se ne dopada. U svakoj od njih pronašla sam deo sebe. U jednoj potpuno odbijanje da krene u promenu po koju je došla. Baš kao što ja umem ponekad, ona je sve izvrtala na šalu, ili bi zaspala baš kada su neki duboki emotivni radovi bili u toku. Tako i ja umem da odbijam da priznam da je vreme da na nekim delovima sebe malo dublje poradim, valjda zato što još uvek nisam spremna. U jednoj drugoj videla sam nesigurnost, želju da bude snažnija i odvažnija, ali joj to nije lako zbog nekih dubokih rana koje nosi u sebi. Ali je baš kao i ja što sam ponekad, bila rešena da ih prepozna i da ih isceli. Primećivala bih i podsmeh za ono što se ne razume, tako sam se i ja nekada branila od nepoznatog. Verovatno mi se podsmeh i danas ponekad omakne, čim to kod drugih primećujem. 

Ali kada se povučem u svoju sobu, onda jasno sagledam tu činjenicu da smo svi jedno. Kada se osamim, lakše se odvojim od kritikovanja, osuđivanja i etiketiranja. To sve bi dovelo do novih rana na mojoj i na duši svih ostalih polaznica, a tamo smo došle upravo da bismo sve te rane iscelile i da bismo sebi omogućile da se dalje razvijamo. Povlačenje nije predavanje.To je nežno i duboko sasopstvenom dušom razgovaranje.

  Nina Martinović Armbruster

www.ninamartinovic.com