Ninine mustre: Odučavanje
Za nekoga je ovo možda šokantna vest, ali došlo je vreme da odučimo većinu onoga što smo do sada naučili o svojoj stvarnosti i odnosu koji gajimo prema njoj.
Naime, ako nam se ne dopada ono što u svojoj stvarnosti uočavamo, nešto bi trebalo da menjamo, a zna se i šta: svoja uverenja, misli, ponašanje i emocije.
Ovo se naravno odnosi na one koji veruju da bi ljudi trebalo da napreduju u razvijanju svoje svesti, barem onoliko brzo koliko napreduju u razvijanju tehnologije. Ko i dalje misli da nije potrebno ili još gore, da nije moguće da se razvijamo više od ovog stanja svesti u kojem je većina ljudskih bića, taj je već napravio svoj izbor, u skladu sa stanjem sopstvene svesti.
Nije lako odrediti neko stanje svesti kao prosečno, jer ima onih koji na sva zvona objavljuju kako se osećaju i kako razmišljaju, ali ima mnogo onih o čijim razmišljanjima ništa ne znamo. Posmatrajući svoje okruženje, dolazim do zaključka da se trenutno stanje svesti uglavnom ispoljava kroz četiri vrste svesnosti: pohlepa, kontrola, manipulacija i strah. Ali to što su takva stanja svesti u prvom planu u našoj stvarnosti ne znači da su apsolutno dominantna, jer takvu sliku prenose mediji, a nisu svi ljudi ovoga sveta u medijima.
Nažalost, oni kod kojih su dominantna stanja svesti poput saosećanja, ljubavi, humanosti, istine, poverenja, podrške i empatije, nisu skloni isticanju i samonametanju široj javnosti. Ti ljudi svoje poimanje života i način na koji ga žive uglavnom zadržavaju za sebe i za svoje blisko okruženje Njih nema u prvom planu i njihova snaga je možda baš u tome što ih mnogi ljudi ne vide. Oni su se usudili da postave sebi jedno od najvažnijih pitanja: „Šta ako..?“ Usudili su se da provire iznad matrice svakodnevice u kojoj žive i da provere ima li nekog života izvan matrice.
I gle, ima! I to kakvog života! To je život slobode, istine, ljubavi i međusobnog uvažavanja i poštovanja. I mi možemo svakog trenutka da biramo takav život. Samo moramo biti spremni da se odreknemo svih svojih dosadašnjih uverenja i znanja kako nas podsvesni um ne bi stalno vraćao u neke stare matrice ponašanja koje smo celog dosadašnjeg života ucrtavali u svoju sudbinu.
Miodrag Dražić, autor knjige „Anatomija kosmosa“ tvrdi da je svakodnevnim ponavljanjem da se odriče svih svojih uverenja i stečenih znanja, dobio ogroman priliv energije, i pristup beskrajnom polju znanja koja je onda i pretočio u knjigu. Da bismo neka nova znanja usvojili i da bismo izašli iz ove životne matrice (ili iz matriksa, ako vam je lakše) valjalo bi da budemo sasvim sigurni da u podsvesti ne nosimo i dalje neke od vrsta svesnosti poput straha i sličnih parališućih stanja.
Tek kada ih i iz podsvesti izbacimo, onda smo potpuno odučili sve što nas koči u razvoju i onda tako oslobođeni, možemo da krenemo u potragu za novim mislima, uverenjima, ponašanjima i emocijama koje će nas dovesti do proširenja sopstvene svesnosti. A izbor ćemo lako napraviti: sve što su ljudske osobine, svojim će usavršavanjem i stalnim negovanjem, dovesti do napretka ljudi. Sigurno nećemo na primeru neljudi naučiti kako da budemo svesni i visoko razvijeni ljudi.
Nina Martinović Armbruster
njnjnj.ninamartinovic.com