Nesvakidšanji voćnjak u Srbiji, KROZ ZASADE KUPINA ODJEKUJE ZLATNA TRUBA

Iako je bio svuda po svetu, nije se odrekao svog rodnog mesta u kom je zasnovao porodicu i nastavio da se bavi poljoprivredom, a njegova ljubav prema ovom limenom instrumentu krenula je još iz detinjstva.

- Bilo kakvo veselje ovde se nije moglo zamisliti bez trube, tako sam je i od svojih prvih izlazaka zavoleo i od tada sam želeo da budem trubač. Ovde u porodici žive četiri generacije i nemam nameru da se selim u grad, ipak su ovde moji dedovi, pradedovi i koreni, odavde smo svi potekli. Znate kako kažu, svuda pođi, kući dođi”, rekao je za agenciju RINA, trubač Marko Trnavac.

Iako je truba njegova prva i najveća ljubav poslovi na imanju ne mogu da trpe, Marko kaže da nikada nije bežao od posla koji su započeli njegovi preci. Danas zajedno sa svojom višečlanom porodicom obrađuje oko 70 ari zemljišta, a pre svega bave se uzgajanjem kupine.

- Bilo je dešavanja posebno kada su letnji periodi košenja i ostalo, da iz auta sednem u traktor i krenem, tako da sve postižemo. Imamo dosta toga što nam je potrebno za deo posla, sada je tu i nova generacija traktora, koliko su dobri u nekim stvarima, možda i nisu, svetla imaju na sve strane tako može da se radi celu noć, bukvalno kao i po danu, rekao je Trnavac.

Da je truba instrument koji je duboko ukorenjen u tradiciji naroda u u zapadnoj Srbiji govori i to da je i u porodici Trnavac ona nešto što je decenijama velika dragocenost.

- U Trnavcima je imao orkestar taj stari, čuveni, priča se da su na Krfu svirali himnu. Bili su to stariji ljudi koji su bili samouki, talentovani, rekao je Jerota Trnavac Markov otac.

Imam sedam godina i od svoje četvrte godine sviram trubu, tata mi je tada pokazao kako se svira”, kaže Markov sin, Jovan Trnavac.

Najznačajniji uspeh u dosadašnjom trubačkih karijeri za Marka je zlatna truba osvojena na Saboru trubača u Guči i kako kaže ostaće netaknuta dok neko od naslednika ne odluči da zasvira na njoj. Vredno se priprema i za predstojeći Sabor trubača u Guči, velika pozornica za njega, kao i za većinu njegovih kolega znači život i krv u venama.

- Najdraža nagrada mi je Zlatna truba, možda moji naslednici krenu da sviraju u nju, ali ona za sada stoji ovako kao trofej i ne dira se”, zaključio je Trnavac.

Marko ističe da ga truba možda jeste proslavila, ali da ne želi naustiti selo u kom se rodio i gde god da krene zahvaljujući limenom instrumentu, uvek će se, kako naglašava, vraćati kući u svoj rodni kraj.

Tekst i foto: RINA