Nastup "Del Arno Benda" u Botaničkoj bašti u Beogradu još jednom okupio "uljudni svet"

Na nekoliko metara od bine, zavučeno među žbunje i drveće, skriveni pod belom ciradom u kojoj je vazduh sve gušći, članovi benda čekaju zakazanu satnicu za nastup i teraju negativne misli da niko neće doći da ih čuje. A mi koristimo priliku da sa frontmenom Jovanom Matićem razgovaramo o važnim životnim i svetskim temama koje su večito aktuelne, ali čak i onim koje se tiču samo njega i njegovih rituala na koncertima.

- Okad smo počeli sa nastupima, sve odradim što se tiče tonske probe i dok publika ulazi, volim da budem negde drugde, da to ne vidim, jer sam uvek u panici da niko neće doći da gleda to što radimo - govori nam Matić kroz osmeh, svestan da je takav stav „potpuno naopak“, ali kako kaže, svako ima svoj fetiš pred nastup i, ako je za utehu, njegov makar nije ni približno sličan kao Nadalov pred svaki servis.

Ali, budući da rege u Srbiji ima posebno mesto, premda se često drži na nekoj nezasluženoj margini, ni ovo veče nije prošlo bez brojnih gostiju, iliti „uljudnog sveta koji ne drži telefone u rukama, ne podiže glas, ne tetura se pod dejstvom koječega i ne mlati se u prvim redovima“, tako da je Matićev „fetiš“ i ovog puta upalio.

- Moram da kažem da je moj utisak da rege svoju dugovečnost ne duguje samo muzici, već paketu ideja koje je stavio na sto, odnosno predloga kako bi čovek mogao da se ponaša, u smislu poštovanja okoline u kojoj živimo, poštovanja drugih živih bića, a ovi ljudi to i dokazuju - smatra „bradonja“ za mikrofonom, ističući da su takve vrednosti zajedničke svim kulturama, te da se rege zato toliko dobro zapatio svuda po planeti. - Po mom sudu, to su ideje oko kojih svaki normalan čovek može da se složi. Mislim da u ovakvo vreme samo dodatno podvlači koliko je ovaj put konfrontacije, put u kom postoji samo crno-bele situacije, potpuno pogrešan i ne iznenađuje, kao i da je ta trka u koju su nas ubacili, to takmičenje da se ima što više, više i više, bez obzira na to koliko ćeš ljudi pregaziti u tom procesu, veoma naopaka i taj ekstrem u kom se nalazimo samo dokazuje da je rege u pravu i da treba krenuti suprotnim putem jer sve ovo ne vodi nikuda.

Tokom čitavog leta Del Arno Bend je poprilično aktivan, te u nedelju dana imaju i po tri koncerta po Srbiji ali i regionu. Na takav tempo, koji je naizgled teško izdržljiv, Matić je i te kako spreman i s nestrpljenjem ga ostvaruje. Pride, mimo nastupa, koji su mu najdraži deo posla, realizuje nekoliko projekata koje nam najavljuje.

- Spremamo svašta i svašta smo već snimali! Završili smo album sa „Jenđama“ i „Pagankama“, što je neki miks stare pesme iz ovog kraja, ženske akapela pesme uglavnom, kojima smo mi pridodali svoju muziku i iz toga je proizašao album „Samit“. Obratili smo se jamajkanskim vlastima da možda podrže taj projekat, jer je to zapravo miks dve kulture, pa kad budemo imali odgovore od njih, imaćemo i više informacija kad će i pod kojim uslovima album da izađe. A paralelno sa svim tim stvarima, ja radim jedan uslovno rečeno solo projekat za koji sam već napisao 14 pesama sa velikim delom ekipe iz benda i sa dvoje novih mladih saradnika, i to će se zvati „Del Arno Bend intimo“. Nismo baš načisto sa tim kako da odredimo žanr onoga što radimo, može lako da bude da smo izmislili neki novi, al’ da ne preterujem, svakako je miks svega i svačega, a ljudi će imati priliku da čuju i mene kako sviram, što je jedna od novina, jer možda neki ne znaju, ali bradonja ume nešto i da trza pomalo po žicama. Tako da, očekujem da će do jeseni biti spremno za predstavljanje. Aktivni smo i to je sjano. Pride, polako realizujemo jedan duet sa crnogorskim hip-hoperima iz „Who See“ i dogovaramo saradnju sa Kojotom za njegov sledeći album - priča nam Matić i dodaje da je njegov posao, kao i posao svih muzičara, sličan potrazi za svetim gralom, jer se stalno traga za savršenom pesmom, „al’ ne d’o bog da je nekad dostignete“. 

Baš iz tog razloga, umetnost i umetnik (osim što mora da bude zdrav) treba da iskazuje svoje mišljenje, ako želi, ali da samo zajedničkim snagama može da se resetuje kompletno gledište, što bi i bila najbolja opcija. Jer, rege od samog nastanka, osim što propagira ljubav, on je podsetnik da se treba boriti za slobodu i prava kako bi se moglo živeti u miru i zajedništvu.

- Primer rata u Ukrajini, ja iz njega izvlačim samo jednu činjenicu, a to je da imamo situaciju da se dva sloveska naroda kolju, a to je jako tužno, još su u ovom slučaju dva slovenska pravoslavna naroda, što je još tužnije! Ne ulazim dalje u tu priču, jer mislim da je svako svrstavanje na bilo koju stranu moguće samo ako niste videli rat izbliza, što ja nažalost jesam, ali zapravo, kad bismo se svi spustili na nivo da moja sloboda ide do granica tvoje slobode, sve bi bilo u savršenom redu - naglašava naš sagovornik koji je, kako veli, došao do zaključka da tražiti rešenje unutar postojećih okvira nije svrsihodno, jer sam okvir prvenstveno ne valja. - Treba biti svestan da sistem ima tendenciju da naziva utopijom i naivnošću sve ono što nije u matrici koja se naslanja na strah, podelu i takmičenje. Marketinški magovi civile dele na razne kategorije, a rege ljudi, na osnovu njihovih zaključaka, ne ulaze ni u jednu, zbog čega imamo poteškoća sa sponzorima, što možda i nije toliko loše, jer to znači da smo mi izvan tih normativnih kategorija.

Biti van stereotipnih normativa je jednostavno, ali i nije. Stoga je pozitivna poruka najbolji odgovor na sve loše što se dešava, tvrdi Matić.

- Čarli Čaplin je još rekao da je na sve ružno najbolji odgovor osmeh na lice, jer to najviše nervira one koji tako ne razmišljaju i delaju negativno. Nevaspitan svet najviše nervira vaspitanje. Moj utisak je da su se neke stvari promenilo kod nas, jer je činjenica da su mlađi ljudi razumeli da ne treba da jure za snovima koji nisu snovi, a druga stvar, poraslo je nekoliko generacija koje vole ovu muziku i svojim ponašanjem, svojim muzičkim ukusima i opredeljenjima, pokazali su da smo mi stariji preneli onu originalnu poruku, pa tako danas već možemo da govorimo o nekoj ozbiljnoj zaostavštini, iako nikad nećemo saznati da li su „originali“, od kojih smo mi učili, zapravo imali svest o tome da prenose sve te bitne poruke. Ali, upravo zato će rege zauvek živeti i na ovim prostorima - zaključuje pevač DAB-a Jovan Matić.

Lea Radlovački