Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Katarina je bila ZAVODNICA, a knez Mihailo ISPRED VREMENA! Film „ŠTO SE BORE MISLI MOJE” otkriva MANJE POZNATE detalje istorije

25.09.2023. 17:58 18:25
Piše:
Foto: Promo

Katarina Konstantinović bila je vrlo zanimljiva ličnost, fatalna žena iz 19. veka u koju su mnogi muškarci, a između ostalog i knez Mihailo Obrenović, bili zaljubljeni.

Ono što je zanimljivo je da je knez bio umetnička duša, pa verujem da su se njih dvoje tu pronašli. On je govorio nekoliko jezika, a Katarina francuski. Bila je elokventna, inteligentna i šarmantna. Možda nije bila fatalna lepotica, ali je definitivno zračila unutrašnjom harizmom i time pridobila i samog kneza, ovako je za „Dnevnik” svoju junakinju u najnovijem domaćem filmu „Što se bore misli moje” opisala mlada glumica Jana Ivanović. Utisak koji je, nakon učešća u ovom projektu, prati je da bi volela da iz vremena kneza Mihaila Obrenovića u današnje prenese lep odnos društva prema kulturi i umetnosti.

– Ono što mi je kod kneza Mihaila posebno jeste njegova posvećenost umetnosti. On je od svog novca izgradio Narodno pozorište u Beogradu. Ulagao je u kulturu. Bio je umetnička duša i ispred svog vremena – kazala nam je Jana Ivanović i dodala da joj je bila čast da se nađe u ulozi Katarine Konstantinović, nesuđene kneginje Obrenović. – Sem onoga što sam ponela iz škole, malo sam znala o njoj i, uopšte, o tom periodu istorije, ali, ovaj film mi je približio ceo kontekst događaja. Osim toga, dosta sam istraživala o temi filma, pa sada znam mnogo više.

Mislim da je to što smo kroz jedan film približili taj važan period naše istorije veoma značajno i za mlađe generacije. Scenario je veoma dobro napisan, pa već kada smo ga pročitali imali smo dosta informacija o samim likovima (Jana Ivanović)

Osim Jani Ivanović, koja je oživela Katarinu Konstantinović, glavna uloga kneza Mihaila Obrenovića poverena je Draganu Mićanoviću, dok ostale uloge istorijskih ličnosti igraju Miloš Timotijević, Nebojša Dugalić, Nataša Ninković, Aleksandar Srećković Kubura, Tamara Krcunović, Zoran Cvijanović, kao i Luka Grbić, Maja Čampar, Stojša Oljačić i drugi.


Imao je izraziti senzibilitet za umetnost i kulturu

Glumac Dragan Mićanović rekao je da mu je drago što je oživeo vladara koji je imao izraziti senzibilitet za umetnost i kulturu i koji je i sam bio talentovan za poeziju. „Bio je vrsan pesnik, vezan za kulturu i umetnost. Iz tog perioda imate njegove fotografije, što nije bio čest slučaj. To smo prikazali u filmu, kao interesantan detalj. Dao je svojih 5000 dukata za pozorište. I danas kad uđete u Narodno pozorište u Beogradu osećate se kao da ulazite u hram kulture” zaključio je Mićanović.


Film „Što se bore misli moje” govori o ubistvu kneza Mihaila Obrenovića, kao i događajima koji su neposredno prethodili samom tragičnom činu. U pitanju je politički triler po scenariju Milorada Milinkovića i Dragoljuba Stojkovića o atentatu na jednog od naših najvećih vladara koji se 1868. godine dogodio na Košutnjaku. Ovo ostvarenje prati poslednje dane srpskog kneza Mihaila Obrenovića, zaljubljenog čoveka koji se bori sa osećajem dužnosti prema svom narodu dok se protiv njega kuje kobna zavera, koja će zaustaviti oslobađanje balkanskih naroda. Prema rečima Milorada Milinkovića, njegove misli se upravo i bore u tim pravcima.

– S jedne strane, on pokušava da oženi devetnaestogodišnju Katarinu Konstantinović, a njemu je bilo skoro 45, dok mu se misli, s druge strane, još više bore na političkom nivou, jer u istom trenutku pokušava da sklopi Balkanski savez, odnosno, da se turska vlast skloni sa Balkana – rekao je za „Dnevnik” Milorad Milinković i dodao da je smrću kneza Mihaila Obrenovića ta njegova ideja odložena na 44 godine. – Njegovi planovi nisu odgovarali velikim silama i nameće se zaključak da je to bio i najverovatniji motiv da se organizuje njegovo ubistvo. Mi smo u filmu samo popunili nekoliko rupa, poput toga ko su bili stvarni nalogodavci njegovog atentata. Mi smo sebi dali za pravo da pokažemo prstom na one za koje smo mi smatrali da stoje iza ubistva i da prikažemo uzroke tog ubistva.


Vojvođanski dvorci uneli dah glamura

Romantični segment filma oživeli su glamurozni kostimi, ali i velelepni dvorci Vojvodine u kojima su snimali scene sa dvora Obrenovića. Kako nam je glumica Jana Ivanović ispričala, bilo je teško dočarati taj glamur u hladnim dvorcima, koje nisu mogli da zagreju.

– To je bilo zahtevno, ali je, opet, bilo predivno snimati u takvom okruženju. To je inspirisalo i same glumce. Ne samo ambijent već su i kostimi doprineli osećaju da osećamo pripadnost toj epohi – istakla je mlada glumica dodajući da joj je učešće u debitantskom filmu olakšala priprema i podrška kolega. – Moji direktni partneri Dragan Mićanović, Nataša Ninković i Nebojša Dugalić bili su mi velika podrška. Imali smo zaista dobre probe i pripreme sa rediteljem. Velika pomoć mi je bilo i to što smo razgovarali o scenariju i o dešavanju iz tog perioda.


Iako je i današnja, a i ondašnja „štampa” pokušala da istraži kome je knez Mihailo Obrenović napisao pesmu „Što se bore misli moje” ovo ostvarenje Milorada Milinkovića, što su verovatno mnogi očekivali, ne polemiše o tome. Sam naslov pesme poslužio je reditelju da se „poigra” temom o kojoj film progovara.

– Ta pesma je romantična i knez ju je napisao vrlo mlad. Prekinuo bih spekulacije o tome kome je napisao tu pesmu. To mi nikada nećemo saznati, to je neka potpuno NN osoba. Žuta štampa tadašnjeg vremena izmišljala je razne gluposti o tome kome je posvetio, ali mi se time ne bavimo, važnija nam je tema njegovog ubistva – objasnio je Milinković.


Istraživanje društveno-političkih okolnosti

Uloga tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nikole Hristića u filmu „Što se bore misli moje” pripala je glumcu Marku Gveru koji je za „Dnevnik” rekao da ga je ovom filmu privuklo to što on razotkriva manje poznatu istoriju.

– Pravo da vam kažem, i ja sam morao da proučim građu jer imam ozbiljne rupe u znanju tog dela istoije (smeh). Istraživao sam o svom liku, ali i o društveno-političkim okolnostima koje su dovele do ubistva kneza Mihaila Obrenovića – naglasio je Marko Gvero. – Koliko je lakše raditi kada je nešto nepoznato, toliko je i zahvalno, jer niko o tome ne zna mnogo, pa ne moram ni ja (smeh). Opet, s druge strane, to su, u našem slučaju, ipak bile istorijske ličnosti, koje moramo da ispoštujemo. Kneza Mihaila Obrenovića sada ne mogu da vidim drugačije od onog što smo mi prikazali u filmu, jer film je uvek sugestivna stvar.


Kako je Milinković dalje objasnio, odgovornost koju su imali pred sobom je bila ogromna, pa su se trudili da sve što se znalo o istoriji i njenim stvarnim likovima prikažu istinito. Ipak, u scenariju su se razmaštali pa je tako deo priče koju ilustruju Maja Čampar i Luka Grbić zapravo fikcija.

– Ovo je prvi pokušaj da se na ovaj način napravi film o ubistvu kneza Mihaila, čije ubistvo i zavera protiv njega suštinski jesu triler. U tom smislu nismo imali potrebu da istoriju prekrajamo kako su je prekrajali neki razni filmski autori – istakao je Milinković. – Voleo bih da ih dirne i jedna i druga linija priče. Film je jedan paket ceo. Volim privatno da čitam istorijske teme, a onda, kada sam malo dublje zašao u priču o knezu Mihailu Obrenoviću, shvatio sam da je ta priča fantastična za film.

Vladimir Bijelić

Piše:
Pošaljite komentar