JEDNOG SU SVINJE POJELE DO POLA Danas je san svakog KOLEKCIONARA
Šezdeset godina pošto što je proizveden, mali komunistički istočnonemački automobil trabant 601, koji se proslavio u vreme pada Berlinskog zida, traženi je oldtajmer, a cena mu brzo raste.
"Prosečna cena dobro očuvanog trabanta 601 porasla je na oko 7300 evra," rekao je stručnjak Gerd Hajneman iz nemačke firme BBE Automotive, "i vrednost mu samo raste".
Neverovatan je to preokret za automobil koji je nekada bio globalni predmet podsmeha zbog slabašnog dvotaktnog motora i oblaka smrdljivih izduvnih gasova za sobom.
Trabant 601 postao je ikona 1989. godine, kada su stotine automobila počele da se kotrljaju preko granice između tadašnje Istočne i Zapadne Nemačke. Ipak, mnoge druge ljubitelje automobila teško će oduševiti trabantove 23 konjske snage, njegovo vazdušno hlađenje, 'vrtoglava' maksimalna brzina od 100 km/h i karoserija od plastike. Privlačnost mu zato leži u dva velika, okrugla prednja svetla koja mu daju simpatičan izgled, kao u crtanim filmovima.
U komunističkoj Istočnoj Nemačkoj nedostajalo je metala pa su proizvođači trabantove karoserije radili od tvrde plastike, duroplasta, koji je sličan bakelitu. Početkom marta 1964. godine, fabrika automobila VEB Sachsenring Automobilwerke prvi put je predstavila trabant 601 međunarodnoj javnosti na Prolećnom sajmu u Lajpcigu. Bila je to modernija verzija trabanta koji je prvi put sišao s proizvodne trake 1957. godine.
Trabbi 601 prodat je u više od 2,8 miliona primeraka i proizvodio se sve do 1991. U tipičnoj pastelnoplavoj, polarnobeloj ili zelenoj boji mogao se videti u akciji od istočnog Berlina do severnog ostrva Rigen.
Danas, brojke nemačkog autokluba pokazuju da broj registrovanih trabanta 601 raste već otprilike 10 godina. U 2014. bilo ih je nešto više od 32 hiljade, a prošle godine premašena je brojka od 40 hiljada. Četiri petine ih je na istoku zemlje. Za to što u Nemačkoj ima sve više trabanta zaslužan je ponovni uvoz, objašnjava stručnjak Hajneman. Mnogi su automobili vraćeni iz bivših komunističkih zemalja, kao što su Poljska i Mađarska, gde su nekad takođe bili česti. Danas se najviše sviđa 'uradi sam' mehaničarima i onima koji su nostalgični.
Auto se može lako popraviti pa je dobar set alata dovoljan za sve što se pokvari. Ipak,ne dele svi entuzijazam ljubitelja trabanta. Nemačka ekološka organizacija Deutsche Umwelthilfe zabrinuta je zbog izduvnih gasova dvotaktnih motora. Automobil radi na ekološki neprikladnu mešavinu ulja i benzina i, naravno, nema katalizator za sagorevanje štetnih gasova. Glavni problemi su nepotpuno sagoreli ugljen-vodonik i ugljen-dioksid.
"Pozivamo na zabranu vožnje starih i novih vozila bez efikasnog pročišćavanja izduvnih gasova", stoji u saopštenju organizacije. Ipak, trabant i drugi klasični automobili registrovani su kao istorijska vozila, pa mogu voziti u zonama niske emisije u velikim gradovima gde inače važe strogi propisi o čistoći vazduha. To nije opravdano, "jer doprinose zagađenju vazduha, a time i opasnostima po zdravlje", tvrdi Deutsche Umwelthilfe.
A u međuvremenu se mnoštvo trabanta redovno viđa na ulicama Berlina, gde ih firma za iznajmljivanje nedaleko od bivšeg graničnog prelaza Checkpoint Charlie iznajmljuje turistima. Prisećanje je to na slavne dane ponovnog ujedinjenja Nemačke u novembru 1989, kada su automobili i njihovi zapanjeni vlasnici bili srdačno dočekani širom Zapadne Nemačke. Berlinski zid se rušio usred oblaka oštrog dima koji je izlazio iz izduvne cevi, tanke kao prst.
