Hristina Popović u novoj seriji na RTS: Nemam strah kao filter u poslu
Talenat Hristine Popović nikako ne može proći nezapaženo, bilo da je u pitanju uloga u filmu, poput „Parade” i „Jesen samuraja” ili u seriji „Ulica lipa” i „Komšije” ili u predstavi „Mrešćenje šarana”.
Nova poslastica iz njene kreativne kuhinje je uloga Franke Anić u izuzetnoj komediji „Poslednji Srbin u Hrvatskoj” i Natalije u seriji „Pet” koja se emituje na Radio-televiziji Srbije, svake subote od 20.00 časova. Serija prati živote pet žena koje se nalaze u vrlogu kriminogenih elitističkih porodica, prostitucije, podzemlja i opasnih momaka iz Beograda. Žene koje su ostale bez braće, očeva, momaka, muževa i koje se ujedinuju da bi odužile dugove prošlosti, koje su im ostavili u amanet oni kojih više nema, igraju Jelena Đokić, Gala Videnović, Marija Karan, Milena Radulović i Hristina Popović koja kaže da joj je drago da imamo seriju u kojoj su pet žena glavne junakinje.
U seriji „Pet” igram uličarku Nataliju-Tili, koja ilegalnim putevima zarađuje za život. Živi sa stricem i sa sinom ali je jako nezrela i neodgovorna kao majka. Bliža joj je ulica nego roditeljstvo, priča Hristina Popović o svojoj ulozi na početku razgovora za Dnevnikov TV magazin.
Kako je proteklo snimanje u Beogradu?
Ja sam odrasla na Voždovcu, tako da mi nije bilo teško da shvatim o čemu se radi u ovoj priči. Bilo mi je zadovoljstvo da iskoristim to svoje odrastanje i u seriji.
Film „Poslednji Srbin u Hrvatskoj” je ostvarenje koje nas na humorističan način suočava sa nama samima, ali mnogi ljudi ne vole da čuju istinu, pa lako mogu tu frustraciju preneti na glumce. Vi ste se sami ponudili da igrate glavnu ulogu, da li je bilo iole straha, zadrške?
Nemam strah kao filter u odabiru uloga. Pogotovu kada je nešto pametno i veoma duhovito napisano. Ovaj film je meni jedan od najdražih filmova ikad i mislim da ima moć da na najbolji mogući način neutrališe sve regionalne predrasude koje nam više ničemu pametnom ne služe. Ljudi doslovce plaču od smeha tokom projekcija - hoću reći pored toga što ima i nekog višeg smisla - zabava je zagarantovana!
Nazvali ste film serumom za lečenje svih regionalnih predrasuda, da li verujete da lepota i umetnost zaista mogu spasiti svest, budući da se ni u samom filmu ne nazire kraj ovim konfliktima?
U smislu podizanja svesti, da!
Da li ste vi kroz svoju profesiju i razne uloge koje ste ostvarili i sami oslobodili nekih predrasuda ili menjali stavove?
Naravno. Svaka predstava ili film zahtevaju da se ozbiljno baviš temom koja se obrađuje. Kada se uđe dublje onda se često dešava kolaps nekih površnih stavova koje smo do tada na tu temu imali.
Kako održavate svoj pravac i balans u moru javnih komentara, od onih na ulici do onih u medijima, kojima je glumac neminovno izložen?
Trudim se da mišljenja drugih o meni ne formiraju moj odnos prema sebi. Okružena sam fenomenalnim ljudima i prijateljima koji su pisci, reditelji glumci, slikari...i sigurna sam da mi oni takođe pomažu da održim pravac.
Osvajali ste planinske vrhove, učestvovali u polarnoj ekspediciji, triatlonima, takmičenju u brzoj vožnji... Kako definišete tu potrebu za ekstremnim sportovima?
Kao odlaženje od identiteta glumice, jer ipak nisam samo to. U planini na velikim visinama ili na ekstremno niskim temperaturama su drugačiji prioriteti. Dan ti se sastoji od jednostavnih stvari. Da ostaneš suv i hidriran. Koliko god da paradoksalno zvuči ali ja na ekspedicije odlazim da bih se odmorila.
Majka ste, glumica i žena koja se posvećuje raznim sportskim aktivnostima, što svakako zahteva dosta vremena. Da li smo osuđeni na kompromise u toj borbi s vremenom i sopstvenom energijom i motivacijom ili verujete da čovek zaista može sve, poput realnih superjunakinja koje ste igrali?
Verujem da mnogo toga možemo. Zašto bismo se borili sa vremenom kada možemo sa lakoćom da isplaniramo dan i tako sebi obezbedimo vreme za naše potrebe. Kad je frka smanjiš zahteve ali zadržiš cilj.
Snežana Milanović
