Filipović o novoj emisiji „Subotom sa Sašom” i kraju „Tabloida”: Udarnički početak na radiju

- Kod mene uvek sve odluči sudbina, univerzum ili zvezde. Takva mi je karma i karijera. Nekad me život odnese tamo gde će meni biti bolje. Predlog Milade Popović, direktorke radija, prihvatio sam kao izazov. Pošto sam sedam puta menjao medije, po pravilu gledam ko me zove i da li mi daje „vetar u leđa” i to sam dobio, a Radio Novi Sad je dobio vrednog radnika. Veoma mi je važna moja autorska sloboda i da se poštuje ime,  minuli rad i znanje koje imam - objašnjava Aleksandar Filipović svoj prelazak na radio.

Šta je novo radio doneo u vaš život?

- Pre svega dobio sam izvanredne uslove. Pravi multimedijalni studio koji će nam pružiti mogućnosti da radimo i modernije i da koristimo sve mogućnosti da se približimo slušaocima preko novih platformi. Radio mi je doneo manje stresa, radost pripreme emisije i aplauz ekipe posle premijere. Doneo mi je radost dečaka jer znate ja sam večiti Petar Pan. Danas je velika privegija biti autor, zvati zanimljive ljude i još veća je prilika da birate muziku, a ne da vam to radi kompjuter. Užasan sam kolekcionar muzike sa prostora bivše Jugoslavije. To mi je hobi ceo život. To je preko 500 GB muzike. Imam sve domaće festivale, diskografije svih pop grupa i pevača. Odličnu kolekciju folk muzike koju volim. Imam raritete i folder „Sad si čuo i nikad više”. Čak su me i neke ugledne disko kuće zvale da im ustupim neki stari audio snimak. Takođe sam autor kompilacije 50 originalnih hitova Nede Ukraden, autor recenzije i prigodne knjižice a našao sam neke numere koja je i Neda zaboravila da je snimila.

Kakva je emisija „Subotom sa Sašom”?

- Emisija je dinamična, ima četiri gosta, neko u studiju neko preko Skajpa, telefona, uključenja slušalaca koji nas prate. To je radio kao nekada, sa puno šale i ravnopravno zastupljene i narodne i zabavne domaće muzike. Bez politike.

Da li ćete ipak snimati kamerom radijske emisije?

- Naravno, gledamo samo da rešimo pitanje oko muzičkih numera jer imamo, mnogo, mnogo muzike. Moram da se zahvalim mom prijatelju Đoletu Čaviću koji je napravio izvanredan fanki song „Subotom sa Sašom’’. Naisao je špicu po mojoj meri.

Kakvi su bili komentari nakon prvomajske premijerne emisije?

- Da je to radio kao nekad. Sa dinamičnim, duhovitim, harizmatičnim voditeljem. Bilja Krstić nam je pričala kako je sa Đoletom Balaševićem pevala o „Strašnom žulju” na Omladinskim radnim akcijama, pa smo prizivali more uz pesmu sa njene solo ploče „Prevari večeras svoje društvo sa mnom”, pevali „Letnju pesmu” i prizivali barke i šišarke. Kakav zen. Nada Topčagić nam se javila sa Tare i odmah je je viknula „Rukice gore, noge gore” i naravno da smo zapevali „Jutro je” kao na San Remu i onu našu mučeničku „Mihajlo Miki, prođe život ovoliki”.

Šta nas očekuje u današnjoj emisiji?

- Čeka vas jedno veliko vrrrrrrrrrrrr - to je čuveni ukras u intepretaciji Izvorinke Izi Milošević. Čeka nas razgovor sa tom sjajnom ženom i pevačicom koja je najveći fan mojih kolumni. Kaže mi da ja to moram bindžovati. Prisetićemo se i njene pesme „Cica Maca” koja je pravi hit među mlađom generacijom, a najzanimljivije je da su pesmu svirali najpoznatiji domaći džezeri. Izi je divna duša. Potom izuzetno mi je zadovoljstvo što će mi biti gošća sjajna, rečita Tanja Banjanin. Tanja je imala izuzetan napad smeha kada je čula da me Izvorinka prozvala Fićko Aleković i Fićko Fulufuvući. Gošća će biti i jedna izuzetna pevačica starogradske muzike Zorica Akerman koju smo upoznali u seriju „Nikad nije kasno”. I naravno, puno uključenje slušalaca.

Veoma ste prisutni na društvenim mrežama, koliko su one dobar sluga a loš gospodar, odnosno da li nekada primećujete da sredstvo postaje gospodar?

- Društvene mreže su postale neophodne da reklamirate svoju emisiju ili kolumnu. Emisija se nije desila ako ljudi ne vide na društvenim mrežama. Zahvaljujući njima dobijamo još jedan novi daljinski uprljavljač. Televizijija nije više toliko bitna koliko je bitno šta se prenelo po mrežama. Što se Fejsbuka tiče, on je za malo starije i služi da se vodi kafanski i Hajd Park čapras divan. To vam je postao moderni korzo. Instagram je ulepšana romantizovana slika sveta. Ali mnogi žive u zabludi da se ne društvenim mrežama može postati zvezda.  Čovek se mora čuvati iluzija tog imaginarijuma i posebno ne treba padati na udice i upadati u u polemike sa svakim. Toga kod mene nema. Kod mene je romantika, šlageri, cveće i proleće.

Kao svršeni student žurnalistike, na samom početku karijere ste poželeli da budete kolumnista, što se ostvarilo u Dnevnikovim izdanjima. Koliko je teško biti hroničar ovog turbulentnog vremena?

- Kažu mi vaši čitaoci, kad ih sretnem u gradu, da interesantno pišem ali malo ko zna da je to moja želja od 24 godine, a sad imam 53. Nije teško pisati. Događaja je toliko da bi jedino pomoglo da pišem svakodnevno kolumnu. Događaji se menjaju brzinom svetlosti. A kolumna izlazi samo subotom. Potom okolnosti se menjaju, neki pozitivci iznenada postanu negativci. Broj tragičnih događaja, sećanja na neke drage ljude koji su otišli je toliko velik da je to užasan stres. Potom, gledati sve te vesti, te naslove, užasno je teško za psihu, ako ste normalan čovek. Ono čemu se naši TV satiričari smeju i podsmevaju, meni je tužno. Tužno je čime se mi bavimo u 21. veku. Užasno je koliko smo dragih ličnosti, legendi izgubili a novih nema. Dolazi neki polusvet, marginalci društva su dobili mesto na javnoj sceni. A imamo mnogo pametnih i vrednih ljudi i zato sam tužan. Pametni su se povukli i ugasili su daljinski. I stavili televizor u špajz da čeka bolje dane. Koliko čujem, ljudi koji kažu ne gledam televiziju već deset godina, ali tebe Saša znam pa ti si naša medijska institucija, tebe pratimo decenijama - samo zbog toga mi teško ne padaju promene. Niko ne može ukaljati ime i prezime čoveka koji je bio principijelan sve ove godine. I poverenje koje imate kod ljudi. Zato vagam svoje reči i gde se slikam. Ako sam se slikao negde na nekom moru ili banji odmah sam pokretna reklama za tako nešto jer ljudi meni veruju. Ako sam objasnnio zašto sam skinuo dioptriju ljudi znaju da ću reći istinu. Ako smršam pa se ugojim pa opet smršam, publika meni veruje jer znaju da nema restrikcija kad su velike duševne boli u jednom društvu i sistemu.

Otac ste jednog divnog dečaka, kako uspevate da ga usmerite na pravi put i sačuvate od loših trendova? Šta ostavljamo mladima u amanet u ovom trenutku? 

- Zato što sam ga usmerio da ide u pravu srednju školu gde je prepoznao sebe kao budući menadžer ekonomista i pravnik... Rekao sam da ima vremena za novinarstvo. Svi koji ga znaju kažu da će me prevazići. Slažem se. Bolji je sa engleskim, fantastično poznaje geopolitiku i pravi sjajnu razliku između Bajdena i Trampa. Raspevaniji je od mene, peva modernije pesme. I što je bitno, video je kako u životu prođu dobri, pošteni i korektni ljudi. On je nekako više kul. E, to mi daje nadu. Ta nova generacija. Oni imaju svoj svet igrica, novih tehnologija, svoje odbrambene mehanizme. Svoj način zabave. I nisu toliko robovi pionirskog i socijalističkog karaktera. Jer danas više ne prolaze samo vredni, nego i oni koji su snalažljivi i pametni. To mi daje nadu. Moja generacija se dosta napatila suviše je istorije bilo na našim leđima. Kod mlađih, kad dođem da održim čas novinarstva, vidim da je nekim klincima sve jasno i da će upravo oni biti nosioci promena u društvu jer jednostavno više nemaju nikakvih iluzija gde živimo.

Šta je za vas najveća privilegija u današnjem vremenu tektonskih promena?

- Velika je privelegija ne gledati neke ljude i ne slušati neku užasnu muziku. Imati prostor za kreativnost u vremenima gde je ovladao primitivizam i glupost je velika privilegija. Na minuli rad ja tu privilegiju imam. I mnogo mi je žao kad vidim slike i setim se nekih uspomena, shvatam da je završena jedna nova epoha. U ovoj se raditi mora. Ali ko preživi, pričaće, snimati emisije i pisati kolumne. Pošto je vreme jako depresivnih, usamljenih ljudi moj moto je da ih zabavim uz slogan moje emisije „Samo Saša, subotu spašava”. Sve dok u meni ima tog Petra Pana, tog veselog dečaka koji ume da zabavi sebe, svoje prijatelje i slušaoce, smatram da ima nade.

Snežana Milanović