DRŽITE LI VINO U FRIŽIDERU?! Evo zašto to ne bi trebalo nikako da radite

U frižideru skladište neotvorene boce posebno ako nemaju podrum, nemajući pojma da to nije dobra opcija. Kako je objasnila stričnjak za vino Leonara Varvoutis prosečan frižider je podešen da hladi do četiri, pet stepeni što je previše hladno za većinu vina. Osim toga može dovesti do brojnih neželjenih efekata po vino koje gubi svoj instančan i specifičan ukus, a to svakako ne želite posebno ukoliko ste kupili flašu kvalitetnog i skupog vina.

Saveti stručnjaka

Prema rečima Leonare kad stavite u frižider je to „šokira“ vino.

-Kad ubacite bocu u hladan frižider vinska kiselina se izdvaja iz samog vina u vidu malenih kristala. Vino gubi deo svoje složenosti, ravnoteže i ukusa. Tako, vrlo brzo, ono postaje neuravnoteženo što dovodi do nesklada u ukusu tokom njegovog „odležavanja“ u frižideru. Čuvanje vina u frižideru koji je previše hladan može izazvati kondenzaciju, još jedan neželjeni efekat. Previše vlage utiče na čep ne dozvoljavajući kiseoniku da prođe čime se produžava ili čak uopšte ne dozvoljavajući potencijal starenja vina – objasnila je ona.

Na ovaj način možete upropastiti i najkvalitetnije vino. Ali, ovo nisu jedini razlozi zbog kojih nije dobro držati flaše vina u frižideru. Kako je pojasnila jedan od vrhunskih poznavalaca vina Karolin Lasen vibracije koje proizvodi motor frižidera poremetiće sedimente u vinima namijenjenim za odležavanje, što može biti uzrok da vino razvije neukusnu aromu.

-Najbolje bi bilo, ako možete, da vino položite na tamnom i hladnom mestu. Najidealniji je podrum, ali ako ga nemate može da posluži i orman ili ostava. Nije svejedno da li boca stoji uspravno ili je položena. Kada je položena vino je u stalnom kontaktu sa čepom što sprečava njegovo sušenje. Suv čep može dovesti do neželjene interakcije kiseonika sa vinom i promene njegovog ukusa – rekla je ona.

Prema njenim rečima na mestima gde držite vino izbegavajte jako svetlo (još jedan od razloga zašto vino ne bi trebalo držati u frižideru) posebno UV svetlo jer može da utiče na kvalitet vina posebno ako je duže vremena izloženo ovoj vrsti svetlosti.

-Vino se u frižideru drži tačno onoliko koliko mu je potrebno da se dobro rashladi pre samog služenja. U frižideru, ali nekoliko dana, možete držati i ostake nepopijene boce. Ako ste spremni da potrošte dosta novca na kvalitetno i skupo vino onda bi trebalo da imate poseban frižider za vina koji ima kontrolisanu temperaturu, taman je i vlažan taman onoliko koliko je potrebno da bi vino nesmetano odležavalo bez gubitka ukusa i kvaliteta – poručila je Karolin.

Kiselost vina i zašto je važna?

Kiselost vina je jedna od njegovih najvažnijih komponenti zato što odražava njegovu svežinu, daje mu strukturu i specifičan ukus. Svako vino ima različit nivo kiselosti koja je prirodna komponenta. Belo vino je, kako se često ističe, ima jaču aromu kiselosti mada ga imaju i crvena vina, samo je njihova struktura više zasnovana na taninima. Vina kojima nedostaje kiselosti najčešće imaju ravan ukus, nemaju energiju dok ona sa previše kiselosti mogu imati neprijatan ukus. U vinu, kao i u životu, sve je u ravnoteži. Kiselina je prirodna komponenta voća, uključujući grožđe. I baš kao i drugo voće dok sazreva tokom sezone, grožđe je u početku više kiselo nego slatko. Kiseline i šećeri se razvijaju u obrnutoj proporciji jedni prema drugima, tako kao što će nezrelo grožđe ima previše kiselina a premalo šećera, dok je prezrelo prepuno šećra. Zato je izuzetno važno kad se grožđe bere i da u tom trenutku bude u savršanoj ravnoteži kiselosti i šećera u voću. Kiselost igra važnu ulogu kad je u pitanju uparivanje vina i hrane. Zbog toga se bela vina uglavnom serviraju uz lakše obroge kao što je riba, piletina ili testenina jer njegova kislost može dodatno da oteža jelo koje je jako kao što je recimo divljač. Kiselost u vinu može se naglasiti nižim temperaturama serviranja. Zbog toga se lakša vina sa više kiselina kao što su Pinot Noir među crvenim i Souvignon Blanc među belim služe hladnija. Kiselost je i jedan od razloga zašto bela vina više prijaju leti, a crvena tokom jeseni i zime, piše portal Food and Wine.

Agrobiznis magazin