Dragana Kosjerina, voditeljka: Scena mi nikada nije izazivala nelagodu

Karijeru je započela kao sportska novinarka, a potom se na Javnom servisu Srbije ostvarila u različitim informativnim i zabavnim televizijskim formatima. Svojim toplim osmehom budila je gledaoce kroz jutarnji program RTS-a, vodila je i dnevne i večenje emisije i razgovarala sa sagovornicima iz različitih oblasti. Još uvek se nije profilisala i odredila svoju dalju karijeru, ali je jednom prilikom istakla da joj je rad u različitim formatima pomogao da testira i pomera svoje granice.

Trenutno je gledamo kao domaćicu šou programa „Luda noć” koji se svake subote emituje u 21 sat na prvom programu Radio-televizije Srbije, u kojem ima priliku da se osim u voditeljskom poslu oproba i kao šoumen na sceni. Za Dnevnikov TV magazin Dragana Kosjerina ističe da se od voditelja zabavnog programa upravo i očekuje da na sceni prikaže sve svoje talente.

Još u detinjstvu, potom i u mladosti, birala sam hobije koji su me,  spletom okolnosti, na najbolji način pripremili za posao kojim se bavim danas. Išla sam na glumu, u muzičku školu, takmičarski se bavila latinoameričkim plesom…Scena mi nikada nije izazivala nelagodu, naprotiv.  Stoga su za mene svi izazovi koje nosi zahtevan šou program poput „Lude noći”, poznat teren, pojašnjava Kosjerina.

Koliko je po vašem mišljenju ta emisija na televiziju vratila duh nekadašnjih večenjih šou programa koje je nekadašnja Televizija Beograd i lansirala na domaće tržište?

Neretko su do mene stizali komentari da „Luda noć” nosi taj duh dobrih, starih vremena. Format je i zamišljen tako da gledaoce podseti na tradiciju i predstavi žanrovsko bogatstvo muzike koja je decenijama unazad oblikovala domaću muzičku scenu.  Sa druge strane, ova emisija je otvorila vrata za savremene izvođače i vratila na programe vrhunsku živu svirku.

Gledamo vas i u kvizu „Ja volim Srbiju”, koji osim edukacije nudi i pozitivnu energiju i puno smeha. Da li je i atmosfera na samom snimanju upravo takva? Šta mislite koliko to doprinosi rejtingu?

Snimanje zabavnih formata je, zapravo, veoma zahtevan posao. U studiju provodimo i više od 12 sati, snimajući u nizu veliki broj epizoda. Emocije i osmesi koje vidite na ekranu su iskreni, ali kada ekipu stigne umor, nervoza, nastupi odsustvo koncentracije, misli postanu „teške”. Onda se da zaključiti da nije lako održavati dobru atmosferu, na koju gledaoci računaju kada se smeste kraj malih ekrana i puste emisiju za razonodu. Nenad Okanović, Nele Karajlić i ja postali smo dobro uigrana ekipa i stoga nam polazi za rukom da, iz sezone u sezonu, ponudimo gledaocima razlog da ostanu uz emisiju. Gledanost je veoma dobra i to me usitinu raduje.

Da li je bilo onih takmičara koji su vas svojim znanjem i domišljatošću za igru i takmičenje posebno oduševili?

Oduševi me svako ko u takvim uslovima, pod pritiskom i u žamoru, može brzo da razmišlja. Oduševi me kada vidim da takmičari, kao i publika u studiju, veoma dobro poznaju istoriju, geografiju ili kulturu svoje zemlje.

Jeste li i vi, uz takmičare, testirali svoje znanje o Srbiji radeći ovaj kviz?

Jesam. Obnovila zaboravljeno i naučila toliko novog. Zaista sam zavolela ovaj format.

Na RTS-u ste prošli mnoge redakcije, voditeljske i novinarske forme. Kako na vas inače deluju promene i izlazak iz zone komfora?

Moj senzibilitet je takav da mi to prija. U svakom novom formatu usmerim se na onaj segment u kojem vidim priliku za napredak. Tako održavam entuzijazam i sve emisije radim sa žarom.

Jeste li prethodnih meseci naučili da „živite” sa koronavirusom i koliko je pandemija uticala na vaš život? 

Pandemija je uticala na ceo svet, sve poslove, svačiji život… Trudim se da nekako očuvam mir u vremenu koje je puno nemira i izazova. Probudim se zahvalna što su svi meni dragi ljudi dobro i sa istim mislima završavam dan.

Budući da ste radeći jutarnji program imali priliku da razgovarate o raznim temama sa različitim sagovornicima, kako reagujete kada neko preko puta vas pokušava da izbegne odgovor na postavljeno pitanje, a kako „kravite” one sa tremom?

Kada vodite živi program u studio treba da uđete temeljno pripremljeni za sve teme o kojima ćete govoriti sa sagovornicima iz različitih oblasti. To je, pored ustajanja u četiri izjutra, najveći izazov Jutarnjeg programa. Jedino na taj način možete adekvatno da usmeravate razgovor i da, po potrebi, pomognete sagovorniku koji se ne snalazi. To je jedini način da gledalištu ponudite sve potrebne informacije. Kad god sam osetila da je sagovornik nesiguran i nervozan podrškom sam uspevala da uspostavim dobro izlaganje. Svima je samo potreban pogled u oči i iskren osmeh.

Logičan sled vašeg dosadašnjeg profesionalnog razvoja bila bi autorska emisija. Da li ste razmišljali o tome kakvu autorsku emisiju biste voleli da ponudite gledaocima i šta mislite da nam nedostaje na televiziji?

U programskoj šemi brojnih televizijskih kanala u Srbiji danas ne fali ničega, ima samo viška. No, verujem da gledaoci znaju dobro da proberu. Kada dođe vreme za autorsku emisiju, biraću teme u skladu sa aktuelnim kontekstom.

Vladimir Bijelić