Danas je Ivanjdan, devojački i praznik vinogradara

Crkva ovaj praznik naziva Ivanjdan, a narod dodaje još nekoliko nadimaka: Biljober, Metlar, Svitnjak, Igritelj i Narukvičar, što jasno pokazuje mnoštvo raznih običaja koji se upražnjavaju na ovaj veliki letnji praznik.

Misli se da je Ivanjdan toliko veliki praznik da se sunce tri puta zaustavi tog dana. Voda dobija posebnu moć, pa se svi kupaju u rekama, potocima, jezerima.

Bilje i trave imaju pojačana lekovita svojstva. Zato se bere lekovito bilje i pletu venci, koje se čuva u kući kao lek protiv raznih bolesti.

Ivanjdan se može nazvati i „devojačkim praznikom“, jer je čitav niz rituala poveren devojkama.

U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana, devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence.

Veruje se i da venčići od jovanove trave, koji se dan posle praznika kače iznad ili sa desne strane kućnih vrata, štite dom od zla, uroka i nesreće čitave naredne godine.

Pletenjem venaca želi se reći da je priroda u razvoju došla do svoje najviše tačke (sredina leta) i da se tim vencima priroda ovenčava. T

i venci ujedno podsećaju i mlade da razmišljaju o svadbenim vencima. Devojke u vence stavljaju crvenu ružu.

I vinogradari slave. U vinogradima se na današnji dan ništa ne radi. Čak u vinograd ne ulaze ni tri dana pre, ni tri dana posle Ivanjdana.

Kažu da tih sedam dana vinograd najviše napreduje, jer ga čuva Sveti Jovan.