DA LI ZNATE koja se priča krije iza pesme „Đurđevdan”: Postoje dve verzije, jedna je ZASTRAŠUJUĆA

Međutim, ova tužna ljubavna pesma, prema jednoj verziji, nije autorsko delo Gorana Bregovića, već njeno poreklo ima zastrašujuću priču iz Drugog svetskog rata i svedoči o stradanju srpskog naroda iz Sarajeva u Nezavisnoj državi Hrvatskoj.

Prva verzija

Da je pesma „Đurđevdan“ starija od osamdesetih godina prošlog veka i Dugmetovog albuma „Ćiribiribela“, tvrdioje profesor Žarko Vidović (1921–2016), istoričar umetnosti iz Sarajeva, koji je bio svedok ovog događaja.

Kako je govorio, pesma je nastala 1942. godine na đurđevdansko jutro u Sarajevu. Tog dana Srbi su pokupljeni iz zatvora i dovedeni do Vijećnice, gradske kuće u Sarajevu gde su ih čekali vozovi smrti koji će ih odvesti u Jasenovac.

„Mi silazimo dole, a kako silazimo izlazimo pred gradsku kuću. Vidimo voz, ogromnu kompoziciju... Otvorene teretne vagone, treba da uđemo unutra. Piše na vratima 7 konja ili 40 vojnika, još piše ćirilicom i latinicom. Nisu uspeli da zbrišu ćirilicu. Penjemo se. Kada smo ušli, videli smo da su tu svi iz Beledija koji su bili u nekoliko ćelija. Kada smo se napunili, videli smo da nije 7 konja i 40 vojnika, nego rekao bih da nas je bilo 200 ljudi. Ne možete da čučnete i okrenete, nabili su nas kao ribe u konzervi. Zatvaraju vrata... Nismo znali gde nas vode. Mnogi od nas nisu ni čuli za Jasenovac. Ne sećam se da smo kao ilegalci u Sarajevu znali za taj logor. Tog dana je u logor smrti, kako su ga nazivali, bilo odvedeno više od 3.000 mladih ljudi“, opisao je profesor Vidović.

U tim momentima, kako je naveo, jedan od mladića za koga se tvrdilo da je bio član Srpsko pevačkog društva „Sloga”, prvi put je zapevao „Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!”.

„Potom su gotovo svi krenuli u glas da pevaju sa ovim mladićem. Međutim, to se nije dopalo nemačkim vojnicima, zatvorili su šibere na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na malom prostoru, zbijeni jedni do drugih. Kada su stigli u Jasenovac, od 3.000 ljudi koliko je krenulo iz glavnog grada BiH, svega 2.000 duša je stiglo živo”, prisećao se profesor Žarko Vidović.

Druga verzija

Goran Bregović, pak, tvrdio je svojevremeno za RTS da je „Đurđevdan“ njegovor autorsko delo. Kako je svojevremeno govorio, reditelj Emir Kusturica 1988. godine snimao je film „Dom za vešanje“ koji je u tom vremenu izazvao veliku pažnju javnosti. Bregoviću je poverio da mu napravi muziku za film, koji je tada prvi put radio filmsku muziku, a nakon toga je napravio prepev za novi album Dugmeta „kao jednu malu ljubavnu pesmu“.

Međutim, po bregovićevim rečima ova pesma je bio omaž najvećem novosadskom kantautoru Đorđu Balaševiću.

„Nažalost, to nikad nisam napisao na ploči, ali ta je zapravo pesma kao jedan mali omaž, jer je ishodišni stih za tu pesmu Balaševićev stih 'a ja nisam, s onom koju volim'. Jer to je ishodišni stih iz koje izlazi ta mala ljubavna pesma. Ništa, jedna mala ljubavna pesma, sve ostalo oko toga je 'Đurđevdan' zaslužio životom mimo mene“, kazao je Bregović.

Ko god da je u pravu, pesma „Đurđevdan" svakako će nastaviti da se svira i peva, a od toga kojoj verziji više verujete osetićete i sentiment vođen stihovima pesme.