„Čarlijeva kompanija za pčele“ na Vijasat Nejčr menja svest o pčelama

Retki su oni koji bar jednom u životu nisu iskusili ubod ovih sićušnih insekata, zbog kog zakukaju i najsnažniji među nama.

Međutim, ekipi emisije „Čarlijeva kompanija za pčele“ koja na kanal Vajasat Nejčr stiže 4. jula i emitovaće se nedeljom u 18.00, lov na pčele životni je poziv. U ekskluzivnom razgovoru za Dnevnikov TV magazin, vođa ovog tima sa sa decenijskim iskustvom Čarli Agar otkriva nam da li i posle nekoliko hiljada susreta sa pčelama i uklanjanja njihov košnica i dalje oseća isti strah kao na početku karijere.

– Apsolutno. Taj strah je čoveku urođen, baš kao što je reakcija na susret sa zmijom ili bilo kojom drugom opasnošću. Bol je glavni pokretač tog straha, a kako me tokom posla pčele i dalje redovno ubadaju ne dozvoljavaju mi da prestanem da ih se plašim – poručuje na početku razgovora iskusni pčelolovac  Čarli Agar, koji je ovim neobičnim zanimanjem počeo da se bavi još 2013. godine.

Kako ste došli na ideju da snimite emisiju o vašem lovu na pčele?

– Zapravo, ideja nije moja. Kao i svaka dobra ideja, i ova je nastala u baru. Pre desetak godina već sam počeo da se bavim ovim poslom i imao sam dosta uspeha. U to vreme imao sam pet do šest poziva svakog dana. Nedavno, dok sam tako sedeo u baru, prišao mi je TV producent današnje emisije, pitao me čime se bavim i kroz razgovor zaključio da bi bilo veoma zanimljivo da napravimo rijaliti od mog poziva. Ono što je meni bilo zanimljivo u svemu tome jeste to da sam dobio priliku da kroz emisiju promenim svest ljudi o pčelama. One su veoma važne za naš ekosistem, a većina ljudi čim uoči košnicu ka njoj trči sa sprejom za ubijanje insekata ili vodom i vatrom. Postoji drugi način da se ovaj problem reši - pozovite Čarlija (smeh).

Na koji način funkcioniše vaš posao?

– Normalno, kao i svaki drugi. Ljudi nas pozovu, mi izađemo na teren i uklonimo košnicu.

To zvuči suviše lako. Mora da ima i neka začkoljica?

– Naravno, ima ih milion (smeh). Od toga da pčele mogu da budu veoma besne, pa do toga da ljudi koji su vas zvali umeju da budu veoma nerazumni. Ponekad nisam siguran ko me više namuči. Dešavalo se da vlasnici kuća koji nas pozovu imaju neverovatne zahteve od nas. Baš nedavno imali smo slučaj da su se pčele nastanile ispod parketa u jednoj od soba kuće u koju smo pozvani. Do košnice smo mogli da stignemo samo kroz mali otvor veličine šake. Međutim, vlasnik je bio kategoričan da ne smemo da podignemo ni najmanji deo parketa već da se rešimo košnice kroz tu rupu. Doslovno smo radili na slepo i prilično rizikovali život.

Kad kažete da ste rizikovali život to deluje kao da ste bili suočeni sa gnezdom zmija. Da li je moguće da su pčele tako opasne?

– Pčele su kao i sve druge životinje nepredvidive, a kada guraš ruku usred njihovog doma naravno da nemaju mnogo razumevanja. Međutim, jedna važna stvar jeste to da mi nemamo posla ovde sa običnim, već sa afričkim pčelama koje su velike i čiji je ubod prilično opasan. One su se iz Brazila preselile u Ameriku tokom druge polovine prošlog veka i zadali ozbiljnu muku najviše stanovnicima Teksasa, jer ih tu ima najviše. Sa njima se borim već čitavu deceniju i mogu da vam kažem da susret nikada nije prijatan.

Da li se i dalje dogodi da vas pčela ubode?

– To je sastavni deo posla. Ako vam kažem da nedeljno imam više od 40 poziva i da se bar desetak završi sa ubodom, na vama je taj matematički zadatak da sračunate koliko puta sam bio žrtva pčelinjeg besa (smeh). Šalu na stranu, događaju se ubodi i danas, ali najviše mojom greškom. Ili zbog toga što sam bio neoprezan, nisam dobro navukao zaštitnu opremu, nekim nesmotrenim potezima sam uznemirio pčele ili sam upotrebio premalo dima da bih ih oterao od košnice. Retko se događa da pčela ubode iz čista mira. Isključivo napada kada je ugrožena i primorana da se brani.

Jeste li tokom svih ovih godina promenili mišljenje o pčelama?

– Jesam, naučio sam da poštujem njihov svet, tu surovu disciplinu, red i organizaciju uz pomoć kojih sve savršeno funkcioniše. One su veoma važne za naš svet jer bi bez njihovog rada čovek brzo ostao bez hrane. A trenutno radi sve da ih dovede pred istrebljenje. Upotreba pesticida najveća je opasnost za pčele i to je tema za poljoprivrednike koja mora pretrpeti ozbiljna razmatranja. Drago mi je što je naš rad tokom godina prošao kroz svojevrsnu evoluciju, pa sada već radimo i na edukaciji mladih. Prateći deo emisije je i organizacija  radionica i seminara putem kojih ljude učimo kako da žive sa pčelama i da poštuju sve ono što rade za nas. Kako se situacija trenutno razvija, jednog dana bismo se praznih stomaka mogli uželeti njihovog zujanja.

 V. B.