Bojan Perić, Vojna akademija: Stošić se bori za povratak na pistu

On je jedan od onih glumaca za kojeg najpre pomislite da je dečački vragolast, valjda zbog takvih likova koje je do sada odigrao, a koji vas kroz razgovor demantuje i uveri da je potpuno drugačiji. Fin, kulturan i lepo vaspitan mladić. Gledali smo ga kao doktora Ristića u „Urgentnom centru“, Dubravka u seriji „San letnje noći“, Valtera u seriji „Konak kod Hilmije“, ali smo ga, ipak, najviše zavoleli kao Danijela Stošića u popularnoj seriji „Vojna akademija“. Ova serija upravo ovih dana dobija nove epizode koje ćemo u okviru pete sezone uskoro gledati na Prvom programu Radio-televizije Srbije (RTS). U pauzi između poslednjih snimajućih dana porazgovarali smo sa mladim glumcem i najpre pokušali da saznamo šta publika može da očekuje u novim epizodama, te kakva sudbina čeka Stošića.

– Serija se mnogo menja i mislim da je to jedna od njenih najvećih prednosti i to što od prve sezone konstantno poprima neke nove oblike i što dovodimo naše likove u nove situacije. Reditelj Dejan Zečević insistira na tome da mi dovodimo znane ili već uveliko voljene likove u nove okolnosti tako da i nova sezona donosi baš to - okolnosti u kojima Stošića naprimer uopšte nismo videli do sada. On sad ima neku svoju novu borbu, koja i nije više toliko tajna. To je borba da se vrati na pistu i bude ono što je celog života hteo da bude - pilot Vojske Srbije – rekao je na početku razgovora za „Dnevnikov“ TV magazin glumac Bojan Perić.

Što se vas tiče, hoće li i ovoga puta biti suza na kraju snimanja?

– I mi i publika živimo sa ovom serijom, koja se i dalje gleda u mnogo velikom broju. RTS verovatno s tim razlogom i nastavlja da je snima jer to je nešto što publika mnogo voli da gleda, a i mi mnogo volimo da je radimo. To je projekat sa mnogo mladih ljudi. Mi smo mladi počeli da je radimo i na snimanjima smo se lepo provodili. Onda, kada vam neko kaže da je kraj vi, ako ste čovek kao ja, vrlo emotivno to doživite. Ali, eto, ispostavilo se da nije kraj. Tako da više neću sebe više dovoditi u tu situaciju da verujem da je nešto kraj, jer može da se desi još (smeh).  

Jeste li verovali na samom početku rada na seriji da ona može da promeni uverenje zemlje o vojsci, vojničkom pozivu budući da se broj onih koji su upisali Vojnu akademiju ili dobrovoljno služili vojni rok nakon emitovanja prve sezone znatno povećao?

– Ta serija nastaje nekih 15-20 godina nakon svih nedaća koje su ovu zemlju pogodile, odnosno posle ratovanja. Vojska je godinama bila sinonim za nešto drugo, za stradanje... ni ja prvi nisam zapravo znao šta je vojska. Verujem da niko od nas ništa o tome nije znao. I ja sam naučio mnogo o tom časnom, poštenom i junačkom, ispravnom zanimanju. Drago mi je što je producent serije Nele Garić, koji je kreativno osmislio celu priču, shvatio da je ovo fantastična institucija i sistem koji pruža dramsku radnju. Verujem da je serija prvi put posle mnogo godina i svega što su moje, a i neke druge generacije doživele i sa čime su povezivale vojsku, verovatno objasnila da je to zanimanje koje nije bauk. Drago mi je što je i publika tako prihvatila i što se uostalom, kao što ste i rekli, odrazilo na rezultate koji su postigli sa upisom na Vojnu akademiju. Otvorila se jedna profesija više prema svetu.

Šta mislite o uvođenju obaveznog služenja vojnog roka?

– Verujem da bi neka vrsta vojnog roka, ukoliko bi se vraćala, morala da bude daleko modifikovanija u odnosu na ono što je bila pre jer današnje vreme i neko ranije nije isto. Nekom modifikacijom podržavam da treba imati osnovna znanja, ali u formi u kojoj je to bilo ranije mislim da ne bi bilo plodonosno, jer znam gomilu ljudi koji i ovako ne mogu da se zaposle, a ne da, uslovno rečeno, izgube godinu dana zbog toga. Odrastao sam na pričama svog oca i njegovim dogodovštinama iz vojske i na neki način sam to doživeo snimajući seriju, jer smo mi ipak tamo u dodiru sa vojskom i pravim kadetima non-stop.

U ovoj seriji smo vas gledali u različitim atraktivnim scenama. Koliko su one za vas u pojedinim situacijama bile izazovne jer to ipak nije svakidašnje snimanje sa kojim se susrećete?

– Apsolutno. Mislim da ova serija i pruža te mogućnosti, koje su fantastične jer su uglavnom neponovljive. Kada ćete u životu moći ponovo da doživite to da letite avionom, ispalite veliki broj metaka na snimanju, naravno manevarskih, radite sa pravom specijalnom brigadom i tome slično? To je jedna od čari zbog kojih mi volimo ovu seriju i kada me neko pita zašto se rasplačem na kraju snimanja, eto zašto (smeh). Zato što je to gomila uspomena koje su verovatno neponovljive. Ova nova sezona će obilovati fantastičnim i atraktivnim scenama koje smo radili u saradnji sa Vojskom Srbije pa sam siguran da će publika uživati u tome.

Glumačke uloge su vam ostvarile dečje želje, pa ste imali priliku da budete i pilot, lekar i TV voditelj. Koliko su vam transformacije bitne, koliko vam prijaju i da li su vas nečemu naučile?

– Mislim da je najlepša stvar ove profesije činjenica da možete biti sve. Mogu da zahvalim nekim višim silama što su se kockice poklopile pa sam se kroz svoju profesiju bavio svim poslovima kojima sam želeo da se bavim kao mali. Imao sam tu sreću i da budem lekar u jednoj seriji, pilot u drugoj i živim u prelepim '30 godinama u trećoj... Nekada morate da izučite nešto što vam nije blisko ni na jedan način, a opet, i to je blagodet ove profesije. Srećan sam što se sve tako odigralo u mojoj karijeri i što se mene tiče samo neka se tako i nastavi.

A ako okrenemo drugu stranu medalje vaše profesije, kako zapravo izgleda život jednog mladog glumca koji čeka telefonski poziv za snimanje nekog projekta?

– Nije to ništa strano u odnosu na druge profesije. Najgore je kada osetite mogućnost i kada se razradite, kada vam krene, a onda stane. Mnogo mi je teže padalo ranije, nego što je to sada, kada znam da je to jedan period koji će verovatno proći, mada to nikada ne znate dok vam telefon ne zazvoni. To ciklično ide - ne radite dugo ništa, niko vas ne zove, a onda vas u jednom danu zovu za tri strane i vi morate da izaberete jednu pošto se snimanja poklapaju i ne možete da iskoordinirate. To je jedno od prokletstava ove profesije, ali Bože moj, tako je bilo mnogima pre mene, a tako će biti i mnogima posle mene.

Upravo ste nedavno radili na dva projekta istovremeno, pa ste pored „Vojne akademije“ u Sarajevu snimali seriju „Konak kod Hilmije“. Kako ste se snašli i kako vam se dopada taj brzi humor?

– Jeste, meni je bilo jako žao što se desilo da se ta dva snimanja poklapaju, zbog čega je moj lik Valtera morao u nekim trenucima da bude izbačen jer ja prosto fizički nisam mogao da budem u isto vreme na dva mesta. Meni je to snimanje u Sarajevu bilo nešto sasvim novo što do tada nisam radio. Bilo mi je jako zanimljivo samo sa te strane, a sa druge to je verovatno najduhovitiji, najšarmatniji tekst koji sam čitao i bilo mi je zadovoljstvo da radim sa takvim glumcima i da se bavim žanrom koji do tada nisam iskusio i izučavao. Mnogo mi je prijalo, toliko da mi je bilo užasno žao što nisam mogao da odigram sve što je bilo u startu napisano.

Vladimir Bijelić