ANA EMIĆ I SLOBODAN ŠARENAC, VODITELJI: Gosti se u „Šarenici“ osećaju kao kod kuće

Domaćini ove emisije Ana Emić i Slobodan Šarenac su nam kroz još jedan letnji karavan, koji upravo završava svoje putovanje po Srbiji, doneli niz lepih priča o zanimljivim ljudima i njihovim neobičnim zanatima, a sve to kroz promociju domaćeg turizma, ali i gastronomije. Gledaoci ove emisije i ovog leta mogli su da sagledaju našu zemlju iz svakog ugla i da vide sve one vrednosti koje krije u svim svojim predelima. U susret povratku u studio, odakle će nastaviti da nas uveseljavaju svakog vikenda, sa poznatim TV dvojcem sumiramo utiske sa ovogodišnjeg letnjeg karavana „Šarenice“. Za početak razgovora Ana i Slobodan za Dnevnikov TV magazin otkrivaju šta su to i sami uočili o našoj zemlji te da li uspevaju da otkriju njene boje na stanicama ovog karavana.

Ana: Srbija je, na sreću svih nas, i dalje tajnovita, skriva svoje dragocenosti, čuva onaj duh koji nas čini uvek spremnima da je iznova spoznamo i saznamo. Prišli smo joj sa svih strana, kroz sve klisure, useke, doline i sa vrhova planina, obuhvatili je i prigrlili da vam je pokažemo najlepšu, a opet, toliko je toga ostalo da se tek otkriva i boji iz vikenda u vikend.

Slobodan: Oduševi me lepota naše zemlje, ali pre toga, na prvom mestu su ljudi. Mislim da ne shvatamo koliko dobrih, vrednih, pametnih i poštenih ljudi Srbija ima. Njima treba pokloniti pažnju, pa makar i medijsku, a ne ukazivati je nekima koji to zaista ne zaslužuju. Nadamo se da ćemo na ovaj način to da ispravimo.

Koliko vam nakon snimanja ostaje vremena da i sami otkrijete čari mesta u kojem boravite? I koji kraj Srbije je na vas do sada ostavio najlepši utisak i gde biste se to privatno rado uvek vraćali?

Slobodan: U zavisnosti od plana rada nekada se nađe i vremena, a sa ovog karavana svi su utisci sjajni, a, ako moram da izdvojim neki, bila bi to Sokobanja. Ovo nam je prvi put da smo bili tamo pa je to možda i glavni razlog, ali priroda i lepota i neverovatno dobar vazduh su najzaslužniji za ovu odluku.

Ana: Na svaki teren kao ekipa dolazimo spremni, ali lekcije koje nam domaćini ispričaju uvek donesu još po koje pitanje, ostane vremena da svako stekne neki svoj lični doživljaj - od vazduha i ruže vetrova Sokobanje, preko termalnih izvora Lukovske, do Drine, Morave i Fruškogorskih vinogorja... Svaka karavanska stanica donese posebne priče, avanture koje ostaju zapisane, snimljene, ali i one koje među redovima svako od nas ponese kao amajliju profesije, uz osmeh i veliko hvala svim domaćinima i turističkim organizacijama čiji smo gosti.

Emisija je pre četiri godine dobila nove domaćine i promenila , ali je zadržala vernu publiku. Koliko je sa ove tačke gledišta, pred vama bio veliki izazov da sačuvate jedan takav medijski brend kao što je to „Šarenica”?

Ana: Lepo je kada publika ostane uz častan program, uz ideju da ne zaboravimo ko smo, odakle smo, ko su oni koji su nam ostavili u amanet nasleđe da ga sačuvamo. Mi smo ušli na trasu takvog zadatka, na čijoj trasi „Šarenica” mora da spozna i srpskog seljaka i njegove muke i slasti, pa građansku Srbiju koja se ne stidi starih zanata i opanka, do aktuelnih događaja i ljudi koji rade nešto originalno, zabavno, a poučno. To je i dalje veliki zadatak, koji svakog vikenda, bar kada je o gledanosti reč, obavljamo odlično.

Slobodan: Teško pitanje, a težak i odgovor, jer nije lako posle početnog upoznavanja publike sa našim novim ulogama, učiniti da oni nastave da gledaju Šarenicu, a da se pritom ne zasite voditelja i sadržaja emisije, što je i najvažnije. Nastojimo da se za svakoga nađe po nešto u našim emisijama što poenekad i nije lako, s obzirom na to da naša „sezona” traje tokom čitave godine.

Koliko je danas teško u moru medijskih i kratkih sadržaja zabaviti gledaoce i zadržiti njihovu pažnju u dva sata trajanja vaše emisije?

Slobodan: To zna samo uredništvo ove emisije, kao i Ana i ja. Trudimo se. Ana i ja zašarenimo svaki naš vikend, mislim da smo i van posla takvi kakvim nas vidite u „Šarenici”. Baš na karavanu saznamo od publike u neposrednom kontaktu da im se to dopada i iznenade se kada vide da smo i van TV ekrana sličnog, ako ne i istog ponašanja.

Ana: To je formula prave mere, ne podilaziti niskim strastima, ostati duhovit i zabavan, a ne prelaziti marginu novinarskog, objektivnog, istinitog. U dva sata ovakve „Šarenice” svi su dobrodošli. Svi oni koji zaista imaju šta da kažu, nečemu nas nauče, na nešto pozovu ili nas zasene svojom darovitošću.

Smatrate li da kao narod u dovoljnoj meri poštujemo tradiciju, koju, između ostalog, vaša emisija i propagira?

Slobodan: Ne, ne poštujemo dovoljno, neki se čak stide, a bez ikakve potrebe. Lično sam imao problem što do pre četiri godine nisam dovoljno znao o Srbiji, našoj tradiciji, kulturi, folkloru, običajima, mestima, selima i tako dalje. Nije me sramota da priznam svoju grešku, ali, evo, učim sve ovo već četiri godine. Možda sam mogao i bez svih tih saznanja, ali smatram da sam ovako „bogatiji od nekih”.

Ana: I više nego što je to kao sadržaj dostupno u medijskoj lavini. Toliko vrednih, radnih, kreativnih u svakom ćošku ove naše Srbije. Na nama je da ne ostanu u zapećku, zato ih jedva čekamo svakog vikenda od 9 časova. Oni znaju da su dobrodošli.

Svakog vikenda ulazite u domove gledalaca širom zemlje, koji uz vas piju kafu ili obavljaju neke od svojih aktivnosti. Uspevate li, imajući to u vidu, da se oduprete njihovoj neposrednosti kada vas susreću na ulici i smatraju vas bliskim? 

Ana: To su lepi trenuci, koji su više od profesije... na pijaci, u pekari, restoranu, u redu marketa ili domu zdravlja, jer „Šarenica” je za sve nas, a gosti obično kažu kada nam dođu da se osećaju kao kod kuće. Ima li većeg komplimenta i lepše kritike?!

Slobodan: To su trenuci na koje sam navikao. Ništa strašno. Ne verujem da sam TV zvezda, nemam taj osećaj, isti sam kao i drugi, samo radim javni posao koji je možda zanimljiviji. Publika oseti da sam jedan od njih i da van televizije delimo iste probleme i muke, ali i slične radosti. U istom smo „loncu".

Vladimir Bijelić