ZAŠTO TUŠ KABINE NE PRAVE DO PLAFONA? Odgovor na ovo pitanje može biti SMRTONOSAN U pitanju je OVAJ GAS
Poslednjih godina postalo je popularno renoviranje kupatila, a kade su praktično otišle u istoriju.
Sve se više ljudi odlučuje za tuš kabine, zbog toga što se promenio ritam održavanja higijene, ali i životni ritam: tuširamo se svaki dan, najmanje jednom, a zbog brzog ritma nemamo više vremena da napunimo kadu i veče provedemo u toploj kupki.
Ipak, oni koji su odlučili da ugrade tuš kabine, ili da naprave one moderne, od pločica i sa staklenim vratima, primetili su da paneli od tih kabina nikada ne idu do plafona.
Zašto je to tako?
Tuš kabine se ne prave potpuno zatvorene kako bi se omogućila ventilacija i sprečila kondenzacija štetnih gasova, posebno ugljen-dioksida (CO₂) i, u nekim slučajevima, ugljen-monoksida (CO).
Zatvorena kabina može zadržati vlagu i toplotu, što može dovesti do kondenzacije i nedostatka svežeg vazduha. Bez ventilacije, nivo SO₂ može se povećati, što može otežati disanje i izazvati neprijatnosti.
Tokom tuširanja, posebno kada je voda topla, dolazi do udisanja kiseonika i izdisanja ugljen-dioksida. U zatvorenom prostoru bez ventilacije, CO₂ se može nakupljati, što može uzrokovati vrtoglavicu, osećaj zamora, pa čak i nesvesticu u ekstremnim slučajevima.
Iako nije tipično za kupatila koja koriste električne bojlere, u slučaju korišćenja gasnih bojlera ili grejača, u slučaju kvara može doći do oslobađanja ugljen-monoksida. Ovaj gas je bez mirisa i vrlo otrovan, te može izazvati trovanje, nesvesticu ili smrt u slučaju većih koncentracija.
Zbog ovih rizika, delimično otvorene kabine omogućavaju stalni protok svežeg vazduha, čime se smanjuje opasnost od nakupljanja ovih gasova i osigurava prijatnije i sigurnije okruženje za tuširanje.
I kupatila su problem
U malom, zatvorenom kupatilu može doći do nakupljanja ugljen-dioksida (CO₂), posebno ako kupatilo nema odgovarajuću ventilaciju i ako se tuširanje odvija duže vreme, jer će para i CO₂ izdisanjem prirodno ispuniti prostor. Ovo može izazvati neprijatnost poput osećaja težine u vazduhu, umora ili kratkog daha, ali je ozbiljna opasnost retka u tipičnim uslovima jer su koncentracije ugljen-dioksida uglavnom niske.
Šta kažu stručnjaci
Uvek je najbolje imati makar osnovnu ventilaciju, kroz ventilator ili prozor, kako bi svež vazduh mogao da ulazi. Ako imate bojler na gas, obavezno ga redovno servisirajte i osigurajte da prostorija u kojoj se nalazi ima odgovarajuću ventilaciju. Ako koristite gasni uređaj u kupatilu ili blizu njega, postavljanje detektora ugljen-monoksida može biti dodatna zaštita.
U pravilno provetrenim prostorijama, rizik je minimalan, ali u malim, potpuno zatvorenim prostorima bez ventilacije, važno je biti obazriv.