TREĆINA PLANETE BILA TRI MESECA BEZ KIŠE Svet ne pamti ovakve KATASTROFALNE SUŠE

Skoro trećina planete doživela je lane katastrofalnu sušu koja je trajala najmanje tri meseca bez prestanka, dok je osamdesetih godina prošlog veka samo na pet odsto kopna naše planete registrovan ovako ekstremni period, preneo je Bi-Bi-Si podatke iz studije Lancet Countdown on Health and Climate Change.

Naučnici pod terminom ekstremna suša podrazumevaju dugotrajan period bez padavina ili s minimalnim količinama kiše, uz povećan nivo isparavanja iz zemljišta.

Klimatske promene, koje su poslednjih decenija sve prisutnije u raznim krajevima planete, menjaju globalne obrasce padavina. Određeni regioni postaju „skloniji” suši, a takva je situacija s predelima Južne Amerike, Bliskog istoka i južne Afrike. Suša ozbiljno ugrožava pritoke Amazona i kompletnu oblast kroz koju protiče ova velika reka, kao i floru i faunu u njoj. Opstanak drveća u ovoj regiji doveden je u pitanje, navodi se u pomenutoj studiji, uz podsećanje da drveće ima ulogu u podsticanju formiranja kišnih oblaka.

I dok pomenute oblasti nemaju dovoljno padavina, baš kao i delovi Španije u kojoj se poslednjih godina uvode restrikcije vode zbog neprestanih suša, u pojedinim krajevima planete muku muče s ekstremnim padavinama koje se ponavljaju iz godine u godinu. Tako je, prema pomenutoj studiji, u poslednjoj deceniji na 61 odsto teritorije Zemlje zabeležena učestalost drastičnih padavina, što je daleko više nego u drugoj polovini 20. veka. Naučnici ukazuju na vezu između suše i ekstremnih padavina, za koje veruju da su direktna posledica klimatskih promena.

„Vrućine utiču na povećano isparavanje vode iz zemlje što periode kada nema kiše čini još sušnijim. Ali klimatske promene takođe menjaju obrasce padavina. Kako se okeani zagrevaju, više vode isparava u vazduh, koji se još više zagreva, što znači da se u njemu zadržava još više vlage. Kada se ta vlaga kreće preko kopna ili konvergira u oluju, to dovodi do intenzivnije kiše”, navode istraživači.

Prema podacima navedenim u istraživanju koje je preneo Bi-Bi-Si, samo prošle godine više od 150 miliona ljudi bilo je izloženo posledicama suše, koje su se pre svega odrazile u nedostatku hrane. Broj stradalih od toplotnog udara 2023. uvećan je za čak 167 procenata u odnosu na poslednju deceniju prošlog veka.

Suša je doprinela širenju raznih zaraznih bolesti u delovima planete u kojima nikada ranije nisu zabeležene – poput virusa Zapadnog Nila, denga groznice, malarije, navedeno je u studiji.