NALAZITE SE PRED NEREŠIVIM PROBLEMOM, KOME DA SE JAVITE Da li se rešenje nalazi na internetu i društvenim mrežama ili je to opasna i skupa avantura

Govoreći o posledicama koje mogu da nastanu, ako se neko oslanja na savete dostupne na društvenim mrežama, psiholog Snežana Mrvić istakla je da su rizici veliki i da nekada mogu naneti mnogo više štete nego koristi.

„U prirodi čoveka je da traži instant rešenja kada postoje problemi. Kada govorimo o problemima iz domena mentalnog zdravlja, postoje stručnjaci koji se time bave, koji su školovani. To su psihijatri prvenstveno, to su psiholozi. Oni koji pored, svojih osnovnih studija prolaze i dugi niz godina edukacije psihoterapije, i imaju praksu, iskustvo i sertifikat, koji bi mogli da pomognu ljudima kada im je potrebna pomoć“, rekla je Mrvićeva.

Prokomentarisala je i to da li pomoć na društvenim mrežama uopšte može da postoji, i način prepoznavanja pravih stručnjaka od onih koji se samo tako predstavljaju.

„Ništa nije isključivo, crno ili belo. Postoje, naravno, brojni psiholozi, psihijatri i psihoterapeuti kojima su društvene mreže jedan vid, reklamiranja. Zato što je to danas medijum, posebno kada su mladi ljudi u pitanju. Zaista postoje ljudi koji su stručni i koji to koriste kao neki vid promocije. Uvek se treba dobro raspitati, uvek treba ići po preporukama, uvek treba pogledati proverene reference osobe od koje želite da tražite stručnu pomoć“, istakla je Mrvićeva.

Sveštenik Stevan Jovanović, dodao je da svako treba da bude svetan rizika i da je u pitanju, između ostalog, i „šarenilo različitih ideja".

„To je nešto što je donela savremena postmoderna kultura, i mi u takvom svetu prosto živimo. Ono što bi trebalo da bude nekako naša poruka jeste da se ipak treba okretati onim oblicima koji su provereni, onim oblicima religioznosti koji su provereni", rekao je sveštenik Jovanović.

Istakao je da je da je okretanje tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama nešto što pruža mnogo veću izvesnost, nego neke ezoterijske varijante, pogotovo nju ejdž varijante.

„Prvo mnogi imaju instant obrazovanje i kao instant obrazovani imaju neka instant rešenja. Od svega uzimaju pomalo, nešto što se njima dopada. I ono što je jako važno u svemu tome je da, bar kad je reč o tradicionalnim crkvama i verskim zajednicama, kod nas postoji veliko uvažavanje za naučeni metod i za medicinu.

Postoji saradnja između duhovništva i znanja iz psihologije, iz psihoterapije. I mnogi ljudi koji su sami psihoterapeuti su ujedno i pripadnici određenih crkava ili verskih zajednica, kao što imate i obrnuti slučaj, da su određeni pripadnici, da kažem, teolozi, ujedno i psiholozi ili psihijatri i to nije redak slučaj“, istakao je sveštenik Jovanović.

Poverenje od ključne važnosti

Mrvićeva je objasnila da je u smislu traženja ispravne vrste pomoći reč o individualnom pristupu.

„Svaki terapeut ima personalizovani pristup u odnosu na svog klijenta ili na svog pacijenta. Tako da, možda neko ko će meni da odgovara, vama neće odgovarati. Ali je važno da i kada nađete psihologa, psihoterapeuta, psihijatra, da ta osoba ima poverenja u vas i vi u nju, jer je odnos taj koji leči. Neko može imati najbolje reference, ali prosto nije to za vas. Ne treba odustati ako se u prvim mahovima učini da neko nije pravi za vas“, rekla je.

Nalozi na društvenim mrežama, među kojima su i oni koji pripadaju sveštenim licima, prvenstveno su kanal koji služi da se dopre do mlađih ljudi.

„Jedino što je tu jako važno da se ima na pameti, pre svega i mi kao sveštenici treba da budemo uzdržani u pogledu toga da ne savetujemo ljude o svemu i svačemu, da budemo svesni i onoga što znamo, ali i o onim oblastima koje ne poznajemo, koje ne znamo i da budemo otvoreni i da pozivamo prosto na jedan komplementaran pristup svih nas. Postoje mnoge antropologije, od klasične antropologije preko filozofske antropologije, psihologije, teološke antropologije i potrebno je da imamo znanja, ali ozbiljna znanja koja su teorijski konzistentna, logički konzistentna, koherentna, koje su ipak naučno zasnovana“, rekao je sveštenik Jovanović.

Jovanović ističe važnost poverenja u odnosu duhovnika i psihoterapeuta.

„Mi kao duhovnici, ja znam i dosta mojih prijatelja, sveštenika, kolega, koji kad jednostavno prepoznaju da dođe čovek koji ima probleme koji su dublji, koji zahtevaju određenu terapiju, koji zahtevaju određeni pristup lekarski, oni vrlo rado kod svojih prijatelja, psihoterapeuta i psihijatara, preporučuju tim licima da odu, tim ljudima da odu. Onda duhovni savet može da dođe kao nadgradnja. Jako je opasno kada pomislimo da duhovni saveti mogu da rešavaju čisto fiziološke probleme“, istakao je sveštenik Stevan Jovanović.

Šta je pravi koučing a šta šamanizam

„Nijedan edukovan čovek neće preko interneta govoriti šta treba da radite, deliti savete, šta da odlučite o životu, nijedan kouč vam neće nuditi tri dana do samopouzdanja, laka rešenja, to nije koučing. Koučing je jedan proces učenja o sebi, koji vam pomaže da što bolje analizirate sebe“, rekao je Nebojša Jovanović, predsednik Evropskog saveta za koučing i mentorstvo Srbije.

U poslednje vreme rešenje za svoje probleme neki ljudi traže kod šamana. Maja Iskijerdo je godinama živela u Amazoniji i proučavala život tamošnjih plemena.

„U Amazoniji to već dolazi u obliku kulturnog prisvajanja, jer kad je reč o šamanizmu to nije samo način lečenja, to je deo religije, to je prisvajanje tuđe religije, kosmolizije, kosmologije, shvatanje duhovnosti, koja apsolutno nema veze sa zapadnom kulturom. Mislim da je moderno i zvuči veoma egzotično da ljudi više vole kad je nešto novo, kad nešto nudi instant rešenje. Što je više instant to je zanimljivije. Moderni šamani uglavnom nude instant rešenja preko noći“, rekla je Maja Iskijerdo, psiholog.

U svakom slučaju, oni koji žele da potraže rešenje za svoj problem, neophodno je da se dobro raspitaju, jer nestručnim lečenjem mogu da pogoršaju svoje stanje.