DAĆE BOG... JEDNOG DANA IMAĆU I SRPSKO DETE „Naš Amerikanac“ se i IZLEČIO otkako je došao u Srbiju! Čarls već 14 godina NE PIJE LEK (VIDEO)

U međuvremenu je dobio i dugoočekivani srpski pasoš što je proslavio i javno na Jutjubu, ne skrivajući radost uz poruku da mu je trebalo 10 godina, ali da je najzad i to dočekao ispunivši svoj srpski san!

U čast tog događaja, uradio je i tetovažu da se tako nešto nikad ne zaboravi.

Tokom prethodnih godina, Čarls je stekao i priličnu publiku na Jutjubu, kanalu na kojem je postao popularan i na kojem često deli razne dogodovštine iz svog srpskog života.

Jedna od takvih jeste i ona kada je po dolasku iz Amerike, a živeo je u užurbanom Čikagu, otišao kod lekara i tamo sreo majku svoga drugara, inače poznatu doktorku u Zrenjaninu.

Ona ga je upitala u čemu je problem, a on njoj rekao da pati od ADHD, odnosno poremećaja pažnje kod odraslih.

I ona kaže: Ooo, to je američki poremećaj, mi ovde u to ne verujemo! Mi verujemo u pravilnu ishranu, vežbanje, i to, i to... Otad nisam koristio "aderal" (lek za taj poremećaj)... otkad sam se doselio, ispričao je Čarls sa osmehom i pomalo i dalje u neverici.

Za poneti... this, za poneti... that, ispričao je Čarls gostujući na Jutjub kanalu Empire State Balkan i prisećajući se svog previše užurbanog i stresnog života u Čikagu još otkad je bio dete što je doprinelo tome da na lekovima za poremećaj pažnje bude još od detinjstva.

Ali, dodaje, kad je došao ovde, posle nekog vremena primetio je kod sebe osećaj olakšanja i unutrašnjeg mira.

Još postoji taj nedostatak znanja o Srbiji, mnogi ljudi misle da je u Srbiji rat pa pitaju jel bezbedno, kako možeš da budeš tamo..., priča Čarls a onda iznosi još jedan neverovatan podatak...

Maturirao sam, završio fakultet a ime Nikole Tesle tokom mog školovanja niko nije pomenuo, kaže Čarls koji otkriva još jednu svoju želju...

I dan-danas pamti dan kad je sleteo Srbiju - 28. maj 2010. U Americi je, kaže, dilovao najbolje američke automobile i jednog dana mu je u kancelariju ušao zaposleni i rekao da li zna za grupu na Fejsbuku "Zašto mrzim USA"

Fejsbuk je tada bio novina za mene, ipak je to 2010, bilo je na grupi raznih prepucavanja ali da skratim priču desilo se da sam se sprijateljio s trojicom-četvoricom momaka iz Zrenjanina koji su me u januaru 2010. pozvali da dođem u Srbiju.

Čarls je to i uradio i već u maju kad je imao dve nedelje godišnjeg došao u Srbiju.

Inače, povezali smo se i na Skajpu, raspravljali se o američkom intervencionizmu ovde 1999, globalnoj politici..., pojašnjava Čarls.

Odlučio sam se na to da dođem, došao sam, spremio se na najgore od najgoreg a onda... Zrenjanin, Ečka, Subotica, Melenci, Niš, Pirot... - nabraja Čarls mesta koja je posetio objašnjavajući koliko mu se sve dopalo, kultura, gostoljubivost, ljudi...

Promenilo mi je čitav život, vratio sam se kući, dao otkaz na poslu i došao ovde, kaže Čarls koji je, dodaje, i veliki sportski fan koji je u ono vreme znao za ime i voleo Vlada Divca.

U ovom trenutku više sam Srbin nego Amerikanac, najbolji prijatelji su mi Srbi, kaže Čarls.

Ono što mu se sviđa jeste što se ovde ljudi druže, sede u kafiću, pričaju o svojim problemima, a ne kao u Americi u kojoj mnogi pate od depresije i otuđenosti i mnogo ih je na lekovima... Ironija je da me mnogi stranci pitaju je li u Srbiji bezbedno a ja mogu u 3 noću da se prošetam, odem na bankomat, to u Americi ne bih mogao, kaže Čarls.