Mira Pucarević već 20 godina uživa u čarima keramike

Ona je još kao dete od mame naučila da štrika, veze i šije kada je, kako kaže, shvatila da voli da radi samo nešto što je komplikovano i originalno.

– Jednom prilikom, za 8. mart, moja mama je dobila predivne šoljice za čaj... to su bile najlepše i najtanje šoljice od porcelana koje sam ja do tada videla – opisuje Mira Pucarević. – Bile su predivno oslikane prizorima iz Japana, a meni je privlačio pažnju detalj na dnu šoljice. Kada bih popila čaj i pogledala dno šoljice, okrenuto izvoru svetla, video bi se lik Japanke. Taj lik nije bio oslikan nego se video samo kao senka nastala na dnu zbog različite debljine dna te šoljice. Danima sam gledala u Japanku i razmišljala kako je to napravljeno. U to vreme, sedamdesetih godina prošlog veka, nismo imali toliko lako dostupnih informacija, a ja nisam ni znala gde da ih tražim.

Mirin interes za keramiku i porcelan se vratio posle mnogo godina kada je, kako navodi, otkrila da na internetu postoji nebrojeno mnogo informacija o tehnikama izrade keramike. Ona navodi da je to bilo pre 20 godina, kada je završila i kurs o keramici kod Jasmine Diklić. Nakon toga je počela da izrađuje predmete sama. Mira Pucarević za „Dnevnik” ističe da se od gline sve može napraviti, ali da ona voli da pravi predmete koji imaju upotrebnu vrednost te njene ruke često izrađuju šolje, činije, tanjire i druge predmete.

– To je takav hobi da uvek postoje radovi koji su u različitim fazama izrade i uvek ima šta da se dorađuje – napominje naša sagovornica, i dodaje da najčešće sve radi sama, a ponekad joj se pridruži i mlađa ćerka. – Volim da eksperimentišem i da isprobavam različite tehnike izrade, različite glazure i vrste gline i porcelana, temperature pečenja i tehnike dekorisanja. Mnogo faktora tokom izrade predmeta utiče na krajnji rezultat, tako da je trenutak otvaranja peći posle glazurnog pečenja pun iznenađenja, ali i razočarenja. Najčešće tehnike koje volim da koristim su rad na grnčarskom točku, rad iz ploče, rad s glinom iz ekstrudera itd.  Novosađani koji kupuju Mirine radove su različitih starosnih kategorija, ali su to najčešće, kako Mira Pucarević otkriva, žene koje žele da kupe nešto jedinstveno i unikatno. S obzirom na to da ona sve radi isključivo ručno te da ne koristi kalupe – sve šolje, pa čak i one iz iste serije, pomalo su različite i unikatne. Upravo one se u najvećoj meri i prodaju, ali naša sagovornica pravi i prodaje i cediljke za limun, avane s tučkom, kutije s poklopcem, đevđire, slanike... Mira Pucarević oduševljeno ističe da je za nju bavljenje keramikom relaksirajuća aktivnost koja je zabavlja, uravnotežuje i „puni baterije”.

Izolacija je na Miru Pucarević uticala pozitivno jer više vremena provodi kod kuće i u radionici, ali i negativno zbog zadataka koji iziskuju rad putem društvenih mreža. Ipak, Mira se trudi i redovno objavljuje svoje predmete od keramike na svom „Instagram” profilu.

– Postojanje društvenih mreža amortizuje nedostatak ličnog kontakta i prodaja se značajno prebacila na taj put komunikacije, a ja nisam taj pravac posebno potencirala – naglašava Mira Pucarević. – Prodaja putem društvenih mreža nije tako jednostavna, potrebno je na pravi način fotografisati predmete, pa ih pakovati tako da budu obezbeđeni od oštećenja, pa promovisati... itd. U tome ne nalazim zadovoljstvo, to me čak i opterećuje. Ja, jednostavno, uživam u luksuzu da pravim šta mi se sviđa, kad mi se sviđa i da prodajem kada zaključim da nemam više mesta za radove.

– Volim keramiku zato što je puna iznenađenja i tajni koje još moram da otkrijem, a ona je zahvalan materijal koji opstaje milenijumima – navodi Mira Pucarević, i dodaje da je klinasto pismo i otkriveno zato što je keramika tako izdržljiva. – Životni vek čoveka od prosečno sedamdesetak godina je zanemarljiv u poređenju sa životnim ciklusom glinenog predmeta, koji će svoj pojavni oblik menjati u intervalima od nekoliko stotina hiljada godina kroz procese erozije. Ne mogu da objasnim zašto čovek ima potrebu da ostavi trag da je postojao. Čini mi se da kod većine postoji ta potreba. Praviti predmete od keramike obezbeđuje autoru da taj svoj trag ostavi vidljivim veoma dugo nakon svog nestanka.

Naša sagovornica se može pohvaliti i s nekoliko izložbi, a svoje radove redovno izlaže na marketima i bazarima. Osim pomenutih predmeta, Mira Pucarević pravi i nakit od keramike koji, kako kaže, najčešće poklanja.

– Zgodno je imati neke predmete sopstvene izrade koje možete pokloniti – ističe Mira Pucarević. – Slično kao što je moja rođaka sa sela uvek slala sir u znak pažnje. Sir se pojede, nema uspomene i to se zaboravi, a ja poklanjam nešto što možete polupati kada se naljutite na mene, a možete držati u ruci toplu šolju čaja i pitati se kako je grnčarica od gomile blata napravila tako divan predmet.

K. Ivković Ivandekić

Foto: Privatna arhiva