KIK-BOKSER NENAD PAGONIS KROZ MUZIKU SE OGOLIO PRED PUBLIKOM: Težim mirnoj luci i grudima na kojima bih zaspao
Sa 17 godina Novosađanin Nenad Pagonis uplovio je u svet kik-boksa i postao najuspešniji. Ispisao je istoriju srpskog kik-boksa kao višestruki svetski i evropski šampion, a, kada je u profesionalnom smislu dostigao sam vrh, odlučio je da bokserske rukavice okači o klin.
Napisao je knjigu „U ringu sa životom” u kojoj je prikazao lepe, ali i sive boje svoje životne priče, a publici je dobro poznat i kao roker. Muzikom se bavi od svoje 15. godine, a šira javnost njegov talenat za pevanje prepoznala je u četvrtoj sezoni humanitarnog šou programa „Tvoje lice zvuči poznato”.
Već godinama nastupa sa svojim bendom, a sada je odlučio da svoje emocije i životno iskustvo pretoči u stihove i „ogoli se” pred javnošću kroz prvu pesmu „Ti si ta”, kojom najavljuje početak svoje muzičke karijere na domaćoj sceni. U razgovoru za „Dnevnikov” TV magazin Nenad Pagonis otkriva zašto je tek sada, iako je u muzici dugo, odlučio da snima svoje pesme.
– Nekako je sve došlo na svoje. Završena karijera, sumirani utisci od 36 leta, mnogo životnih uspona i padova i, što je najbitnije, ono što je naučeno iz njih tj. lekcija! A ono što je najvažnije u svemu tome je ljubav prema muzici koja ne da nije umanjena tokom svih ovih godina, nego je samo uvećana zbog želje da joj se posvetim, a nisam mogao zbog profesionalnih obaveza – otkriva Pagonis na početku intervjua.
Za razliku od brojnih izvođača, niste se odlučili da neko drugi napiše stihove za vaš prvi singl, već ste to učinili sami. Da li je lakše ili teže predstaviti se nečim što je lično i što je „izašlo” baš iz vas?
– Mislim da je muzika vibracija vremena u kojem živimo. Nekada su ljudi bili emotivniji, iskreniji, empatičniji, čini mi se i talentovaniji i opušteniji da iznesu svoje emocije, životne priče, ljubavne brodolome itd. Danas je sve postalo instant i muzika i vrednosti u kojima živimo. U takvom vremenu verujem da bolji put do srca ljudi ima iskrena emocija koju izvođač ostavi u pesmi ili tekstu koji napiše.
Pesmu „Ti si ta” napisali ste iz ličnog iskustva. Kakvu ste poruku njome želeli da pošaljete o sebi ili, možda, nekom drugom?
– Pesma je napisana posle nekoliko ljubavnih krahova. Maštao sam o ženi koju bih voleo da pronađem i ono kako bih voleo da se osećam pored te žene. Fizički izgled jeste bitan, ali nikad nije bio presudan, nego energija i harizma. Posle svega što sam proživeo u životu, mislim da težim samo toj mirnoj luci i tim grudima na kojima bih mogao da zaspim.
Najavili ste da planirate da izdate još nekoliko novih pesama, od kojih će neke biti društveno-angažovane. Možete li nam otkriti o čemu je, zapravo, reč? O kojim to temama želite da progovorite?
– Tokom svih ovih godina sam sramežljivo i tajno pisao pesme, jer gde ste videli da jedan, šampion sveta piše pesme?! Mada, možda i nisam pridavao toliki značaj tim pesmama sve dok nekoliko ljudi oko mene nije pročitalo i oduševilo se. Sve što se dešavalo u svetu i oko mene izazivalo je u meni različite emocije koje su izlazile u vidu tekstova. Početak pesme koja se zove „Idiotizacija” glasi: „Sve nas gazi ista čizma neoliberalnog kapitalizma, štetočine paraziti bez milosti će nas pogaziti. Kroje sudbine kao u šali. Hladna srca, ljubavi im fali. Kroje mapu sveta kao u igri i morbidne ciljeve svoje su postigli”. Dosta toga sam napisao, tako da imamo materijala jednu po jednu pesmu da radimo polako. Ne žurimo nigde, niti vijamo pare!
Šta biste u ovom žestokom ringu na muzičkoj sceni, u kojem se sudaraju različiti stilovi i izvođači, voleli u budućnosti da pokažete i ponudite publici?
– Autentičnost, emociju i poruku! Poruku da se čovek okrene malo dublje sebi, da manje vodi računa o ambalaži, a više o sadržaju! Mislim da nam fali više empatije u društvu i ljubavi. Fraza da smo se otuđili nije samo fraza nego stvarnost koju živimo. Svi smo neraskidivi deo istog izvora, sve nas pokreće ista energija, ova tela su samo spoljašnji skafanderi i dok to ne uvidimo uvek će čovek čoveku biti vuk!
Sa kime biste voleli da ukrstite glas na sceni?
– Za sada još nisam razmišljao o duetima, ali ima nekoliko njih sa kojima bih voleo da ga napravim. Sa jednom osobom bih voleo najviše od svega, ali to nije moguće, jer je prestao da svira 80-ih godina. A to je neponovljivi Miladin Šobić.
Možete li posle bogatog iskustva pronaći neke korelacije između muzike i kik-boksa, u kojem ste postigli najviše ciljeve? Šta vam je dao sport, a šta muzika?
– Sport mi je dao disciplinu, a muzika širinu, odnosno dubinu da zađem dublje u svoje biće. Slušajući muziku, mnogo sam obraćao pažnju na tekstove pesama, priče koje pričaju, pokušavao sam da zamišljam kako se neko osećao u trenucima u kojima ih je pisao. Tako da kombinacije spartanske discipline i emocije koje su izazvane muzikom me je i izgradila kao ličnost.
Životne lekcije odsad u pesmama
Mnoge mlade ljude inspirisali ste svojom životnom pričom koju ste otkrili u knjizi „U ringu sa životom”. Šta je ostalo neotkriveno i ima li ta priča materijal za potencijalni nastavak knjige?
– Ta knjiga je obeležila jedan deo mog života, koji je, mogu slobodno da kažem, posle svega što sam preživeo, nečija tri života, kako kažu oni koji su pročitali knjigu. Ono što je najvažnije, kada sam završio knjigu i mislio da su teške stvari iza mene, život mi je zadao još jače udarce. Okrenuo se za 180 stepeni i sve do pre godinu dana učio me šta treba da naučim. Tako materijala ima više nego ikada, ali da li ćemo to izneti na papir videćemo! Za sada izlazi na papir u vidu pesama!
Imate više interesovanja u kojima ste se oprobali, velike planove i ogromne talente. Da li to nekada može da bude teret za jednog kreativca koji se pronalazi u nekoliko sfera života i umetnosti?
– Mislim da ne. Ako ima vremena, čovek treba da radi ono što voli. Život će mu sam nametnuti kojim putem treba da ide. Ljubav je glavni sastojak za sve u životu što želimo da radimo, jer kada radimo nešto iz ljubavi to onda nije rad, to je čisto uživanje.
Vladimir Bijelić
