GLUMAC JOVAN JOVANOVIĆ O ULOZI U FILMU „ČUVARI FORMULE” Voleo bih da izazovemo lančanu reakciju dobrih dela    

Francuski doktorski tim na čelu sa profesorom Žoržom Mateom zaključuje da je njihovo stanje kritično i da su im dani odbrojani. On predlaže da se po prvi put u istoriji izvede delikatna i neizvesna intervencija. Da li je u pitanju eksperiment nad živim ljudima ili on zaista želi da im pomogne - postaje mučna dilemma za jugoslovenske naučnike, koju gledaoci u bioskopima ovih dana mogu da odgonetnu u filmu Dragana Bjelogrlića „Čuvari formule”. U tom ostvarenju, jednog od ozračenih naučnika - Radojka Maksića, tumači glumac Jovan Jovanović, čiji lik jedini sumnja u sve što se dešavalo prilikom eksperimenta, što je važno za sam rasplet filma. Prema njegovim rečima, ovaj film je lančana reakcija dobrih dela.

– To je pobeda malog, običnog čoveka, naizgled nemoćnog, ali dobrog, koji ima nameru da širi svoju plemenitost i da zapita neke velike ljude šta to i da li ispravno rade i da ih privoli na put dobra. Eto, tako bih ja nazvao ovu „Lančanu reakciju”, što je podnaslov ovog filma, a to bi bila i neka glavna njegova poruka – priča na početku razgovora za „Dnevnik” glumac Jovan Jovanović i dodaje da bi voleo da ovaj film izazove lančanu reakciju u gledaocima i pokaže upravo tom, kako kaže, običnom i malom čoveku, da ipak vredi biti dobar. – Vredi činiti ovaj svet boljim, koliko god to u nekim trenucima delovalo nevidljivo. Eto, voleo bih da to publika, bar prvih nekoliko dana nakon projekcije i gledanja filma, kome će se, verujem, vraćati po više puta, primeni u svojim životima. Mislim da je to najveća radost i najveća pobeda ovog filma. Nadam da će naići na dobar odziv publike i da će ljudi razumeti ono što smo hteli da im pošaljemo kao neku vibraciju.

Jovanoviću je ovo, inače, treća saradnja sa Draganom Bjelogrlićem, budući da je najpre glumio u njegovoj seriji „Senke nad Balkanom”, a onda i u „Žigosanima u reketu”.

– Bio sam na drugoj godina fakulteta kada me je Dragan pozvao da igram jednu malu ulogu u „Senkama”. Bio sam batler Kaluđeru, kojeg je igrao moj divni kolega Gordan Kičić. „Žigosani u reketu” su, takođe, bili posebno iskustvo, radili smo oko 90 nastavaka. Bjelogrlić nam uvek da skicu za to što treba da igramo, a tako je bilo i za potrebe filma „Čuvari formule”. Bio je to temeljan i ozbiljan rad – zaključuje Jovan Jovanović.

Jovan je, inače, zajedno sa kolegama Radivojem Bukvićem, Ognjenom Mićovićem i Alisom Radaković, za potrebe snimanja scena lečenja ozračenih naučnika, morao naglo da smrša, što, kako saznajemo, nije bilo lagan zadatak. Ipak, kako nam otkriva, to mu je veoma pomoglo da lakše uđe u lik i njegovu patnju s kojom se suočava.

– U Americi je to daleko profesionalnije, zato što vas produkcija mnogo više čuva. Naravno, zato što imaju uslova za to. Kod nas je to bilo prepušteno nama samima i negde smo, čini mi se, mi sami najviše bodrili jedni druge i tom procesu. Znali smo šta igramo i imali smo poštovanje prema tome – priča nam mladi glumac i dodaje da ih je to što su morali da svojim ulogama naprave svojevrsni omaž likovima filma i guralo napred i zbog čega su i uspeli da izgube silne kilograme. – To će sigurno ljudi i primetiti u filmu, naročito u tim trenucima kada se direktno vezuju naše scene iz prošlosti i, da kažem, sadašnjosti, tj. scene iz bolnice i one iz instituta u Vinči. Mi smo prvo snimali taj deo u bolnici, a onda smo nakon tri-četiri meseca snimali deo scena u Vinči, kada nam je kosa malo porasla, kada smo se i mi malo podgojili i dobili neki drugi izgled. Zadatak nam je bio da kroz ta tri meseca ne samo povratimo fizički izgled, nego i nekako vratimo radost tim ljudima koji su se toliko namučili u toj bolnici. Ali, da ne plašimo publiku, nije sve u tome. Mislim da je film izuzetno lekovit i da je potreban u današnje vreme.

Jovanović ističe da pre samog snimanja ni sam nije znao mnogo o događajima u Vinči, dok nije dobio pripremni materijal, pa veruje da će i mnogim gledaocima priča o akcidentu otvoriti nova saznanja i poglede o našoj istoriji.

– Verujem da ćemo da damo omaž herojima ovog filma, a to su, svakako francuski donori, koji su učestvovali u transplataciji koštane srži, ne znajući šta ih čeka i da li će se posle tog zahvata zapravo i probuditi – ističe mladi glumac i dodaje da je bio potpuno koncentrisan na snimanje scena u bolnici. – Iskreno, iz te energije ljudi koji se bore za svoj život je bilo malo teže izaći. Nikada nisam imao ovakav zadatak do sada i verujem da ga neću skoro imati opet. Ali izuzetno teško je bilo to čitavo leto koje sam imao da se spremim za drugi deo snimanja. Stalno sam razmišljao o tome šta sam odigrao, a šta ne. Bilo je tu mnogo izazova, ali i radosti i verujem da sam, stvarno, privilegovan što smo dobili priliku.

Vladimir Bijelić