(FOTO) ZLOKOBNO Najmanje sedam princeza je STRADALO zbog "KLETVE KENSINGTONSKE PALATE" na koju su upozoravali i Kejt Midlton! BOLESTI, UBISTVA, SAMOUBISTVA... Može li princeza od Velsa da izbegne ZLI USUD?
Najmanje sedam princeza koje su povezane s Kensingtonskom palatom, gde su princ Vilijam i Kejt Midlotn zasnovali porodicu i živeli donedavno, imalo je veoma teške sudbine
Kejt Midlton, princeza od Velsa, nedavno se s porodicom preselila u zamak Vindzor, nakon što su godinama živeli u Kensingtonskoj palati
Kejt Midlton, princeza od Velsa i supruga princa Vilijama, već neko vreme se ne pojavljuje u javnosti jer je posvećena lečenju, nakon dijagnoze raka koju je dobila početkom godine.
Jedna od omiljenih članica britanske kraljevske porodice operisana je u predelu abdomena u januaru, a nakon dvomesečnih nagađanja o njenom stanju, oglasila se i u video-saopštenju objasnila da joj je otkriven karcinom.
Lekari su joj preporučuju "preventivnu hemioterapiju", a najnovije vesti najavljuju da navodno Kejt Midlton nećemo videti do 2025. godine. To je veoma neprijatno za njene obožavaoce, koji su je poslednji put na nekom javnom događaju videli krajem decembra 2023.
U svakom slučaju, princeza od Velsa i majka troje dece, od koji je najstarije budući kralj Velike Britanije, suočava se s teškim periodom, a mi smo se setili priče koja se u britanskim medijima pojavila u novembru 2011. godine, nekoliko meseci nakon što se Kejt udala za Vilijama.
U pitanju je tekst Dejli mejla o navodnom "prokletstvu Kensingtonske palate", u kom se autorka Glenis Roberts pitala može li Kejt da izbegne navodnu kletvu.
Kako je navedeno u ovom članku, toliko tragedija čuvaju zidine, hodnici i dvorišta Kensingtonske palate da je bilo iznenađujuće što je mladi kraljevski par odlučio da to bude njihov prvi dom.
Kako je istakla Lusi Votsli, glavna kustoskinja Istorijskih kraljevskih palata, najmanje sedam princeza koje su povezane s ovim zdanjem bilo je "tužno, loše ili čak poludelo".
Prva stanovnica Kensingtonske palate iz prošlosti koja je navedena u ovom članku je kraljica Karolina, koja je živela u 18. veku i stekla titulu princeze od Velsa udajom za Džordža. On je postao kralj Džordž II, a Karolina njegova kraljica 1727, ali je preminula nedugo potom.
Desilo se to nakon sepse usled pupčane kile, što je bilo posledica njene osme trudnoće. Lekari su se okupili oko nje očajni, ali nisu mogli da je pregledaju jer je to smatrano uvredljivim za kraljevsko dostojanstvo. Kada su se konačno usudili, ugledali da deo creva viri iz kraljičinog stomaka, a umesto da ga vrate nazad odlučili su da ga odseku i Karolina je umrla osam dana kasnije.
Poznato je da je veoma nesrećan život u Kensingtonskoj palati vodila Vilijanova majka princeza Dajana, koju je suprug Čarls godinama varao sa svojom devojkom iz mladosti Kamilom – njegovom današnjom suprugom.
Dajana je zanemarivana, ignorisana i omalovažavana, živela je s depresijom i bulimijom, pokušavala sebi da oduzme život, vremenom počela i sama da traži ljubavnike, a nakon razvoda je poginula u saobraćajnoj nesreći.
Princeza Margaret, sestra pokojne kraljice Elizabete II, takođe je stanovala u Kensingtonskoj palati.
Ona je živela u istom delu Palate koju su Vilijam i Kejt odlučili da renoviraju kako bi u njemu započeli bračni život, a ovaj luksuzni "apartman" svedočio je šezdesetih glamuroznom životu princeze.
Margaret i njen muž lord Snoudon okupljali su londonski krem na žurkama, ali je iza svega stajala tužna priča o nesrećnom braku. Nakon razvoda, otkriveno je da su iste ove prostorije posećivali brojni princezini ljubavnici, ukljjučujući glumca Pitera Selersa.
Ipak, Kensingtonska palata bila je mesto skandala mnogo pre turbulentnih života princeza u 20. veku. Vilijam III i kraljica Meri tek su se uselili u Kensingtonsku palatu krajem 17. veka kada je ona dobila male boginje i umrla nedelju kasnije u 33. godini. Ona je navodno bila obožavana u narodu i tugovanje nakon njene iznenadne i prerane smrti moglo bi da se uporedi s bolom Britanije nakon tragedije ledi Di.
Nekoliko godina kasnije, umro je i sam Vilijam III, a nasledila ga je kraljica Ana od Velike Britanije, jedna od najtragičnijh figura povezanih s Kensingtonskom palatom. Bila je udata za Džordža od Danske, s kojim je 17 puta zatrudnela, ali nijedno od njene dece nije doživelo punoletstvo. Imala je pobačaje, rađala mrtvorođenu decu, a mnogi njeni potomci umirali su u detinjstvu od malih boginja.
Najduže je poživeo princ Vilijam, koji je podlegao misterioznoj bolesti sa samo 11 godina. Ana je umrla sa 49 godina, razorenog zdravlja i slomljenog srca.
To što Ana nije ostavila naslednike značio je kraj dinastije Stjuarta, iako je imala više od 50 bliskih srodnika jer su svi odbijeni kao rimokatolici.
Na presto je 1714. došla dinastija Hanover, čiji je predstavnik Džordž I imao užasan porodični život. Kad je došao u London, ostavio je svoju nevernu suprugu Sofiju zaključanu u nemačkom zamku, a pričalo se da je naredio da se njen ljubavnik ubije na brutalan način.
Usledila je u Kensingtonskoj palati u tom veku užasna smrt kraljice Karoline koju smo već pomenuli, a sledeća princeza koja je živela u ovom zdanju bila je princeza Šarlot, koja je rođena kada je Džordž III bio na prestolu. Ćerka princa regenta koji je kasnije postao Džordž IV, živela je gledajući kako njen otac mrzi njenu majku kraljicu Karolinu od Brunsvika. Tvrdio je da je imao odnose s njom samo triput pre nego što ju je oterao u Kensingtonsku palatu.
Džordž je, međutim, voleo svoju ćerku, koja se udala sa 20 godina za princa Leopolda, a potom umrla godinu dana kasnije, zajedno sa svojim mrtvorođenim sinom, 48 sati nakon porođaja. Takve su bile razmere ove tragedije da je princezin lekar izvršio samoubistvo.
Aura nesreće pratila je i Viktoriju, rođenu 1819. godine, koja je odgajana po "Kensington sistemu", tako da je izoluju da bi uvek zavisila od svoje majke i majčinog ljubavnika ser Džona Konroja. Nije ni čudo što je Viktorija, čim je postala kraljica, odlučila da se preseli u Bakingemsku palatu, a potom se udala za princa Alberta, koji je umro rano.
Njihov brak je, ipak bio pun ljubavi i jedna od retkih srećni priča u životima britanskih monarha.
Dnevnik/Glosi
