Srpskim jelima očarala Japance

Japance je naučila i da kuvaju srpska jela, a u Tokiju je izašao i prvi srpski kuvar na japanskom. Profesorka italijanskog jezika, a govori još četiri, Jelena Jeremić voli da kuva još od srednje škole, ali tek kada je pre deset godina otišla u Japan shvatila je koliko gastronomija može da bude važna za jednu zemlju.

Japanci su je savršeno iskoristili kako bi upoznali druge kulture, objašnjava Jeremićeva.

„Pošto je Japan ostrvo, kroz istoriju oni nisu mnogo putovali, dobar način da sa distance upoznaju nečiju kulturu je da probaju njihovu hranu. Tamo mi je nedostajala naša hrana, mislila sam da bi bilo zanimljivo da to sa njima podelim. Počela sam da radim u Internacionalnoj školi, posle šest godina, moj čas kuvanja je bio jedan od najpopularnijih. Kapacitet je bio 50 ljudi mesečno, a karte su se prodavale bukvalno za pet minuta nakon što se objavi da će časovi biti održani“, priča Jeremićeva.

Kroz njenu školu kuvanja specijaliteta iz Srbije i sa Balkana prošlo je čak 1.700 polaznika. Mnogi su se zaljubili u Srbiju preko njenih ukusnih jela, a uspeli su i da u uslovima jednog od najmodernijih i najgušće naseljenih gradova sveta ukisele kupus za sarmu, koja ih posebno fascinira, otkriva Jeremićeva.

Nakon što je eksperiment sa kiselim kupusom uspeo, polaznice škole kuvanja jela iz Srbije i sa Balkana smatrale su se spremnim da dođu u Srbiju. Na severu Srbije su pravile srpsku Vasinu tortu, videle kako se u Zlakusi prave najbolje posude za kuvanje sarme, a na Oplencu probale naša vina. Tamo su pred njih izneli i pečeno prase.

Japanci zapravo obožavaju naša jela, jer oko njih čovek mora da se potrudi, objašnjava autorka Srpskog kuvara na japanskom.

„Kada nekoga ugoste u kući, vole da ispričaju kako su nešto skuvali. Ako nekome kažete da je za jednu sarmicu potrebno dva meseca kiseliti i pretakati kupus, maltretirati komšije koje moraju da tolerišu mirise, onda oni to jako cene. Obožavaju sarmu, ali i pečene paprike, zato što kod njih nema ’šilja‘, koje su kod nas u sezoni najčešće i najjeftinije“, objašnjava Jeremićeva.

Da bi stanovnicima ove daleke zemlje dočarala ukuse Srbije, rizikovala je prenoseći crvene paprike u Japan kroz veoma strogu carinsku kontrolu, jer pored kiselog kupusa, sarme i kajmaka, Japance posebno fascinira srpski ajvar.

Recepti za sve đakonije nalaze se u prvom „Srpskom kuvaru“ na japanskom koji je za nekoliko meseci gotovo rasprodat. Izdavanje kuvara bio je državni projekat čiju je važnost pre svih prepoznala Ambasada Srbije u Tokiju u čijim je prostorijama i održana promocija.

Na kraju razgovora za Sputnjik pitamo je zašto je ta zemlja sa kojom nemamo gotovo nikakvih dodirnih tačaka od 1999. godine pomogla Srbiju sa više od 508 miliona evra. Vlada Japana ima strategiju da kroz donacije stvara mrežu prijatelja, a diplomatske veze sa Srbijom ima više od 100 godina, to je zvanično objašnjenje, ali meni je mnogo zanimljivije nezvanično, zašto Japanci žele da dođu baš u Srbiju i da joj pomognu, kaže Jeremićeva.

I dalje čuvamo našu originalnost, nismo postali turistička zemlja, kao recimo Italija, kada odete ne znate da li ste seli u pravi italijanski restoran ili ga drži neki Kinez, pa hrana nije originalna. Srbija i dalje ima originalnu dušu, onaj ko dođe može da iskusi to gostoprimstvo, a mi smo sjajni domaćini. To je jedan od razloga zašto nas Japanci vole“, objašnjava Jelena Jeremić.