NIJE SAMO STVAR UKUSA: Prava čaša za pravo vino
Do skora su čaše kod nas bile ravne od podebelog stakla. I onda je Džordž Ridl, iz desetog kolena austrijskih proizvođača čaša, 1986. godine promovisao liniju kristalnih čaša Vinum, od kojih su pojedine bile namenjene određenim vinskim sortama, i tada je degustacija vina dobila novu dimenziju.
Različit oblik čaša za različite sorte i laiku je u dva koraka dokazivao koliko je širina čaše i isparavajuće površine vina kao i usmeravanje stuba vinske arome bitna za bolje upoznavanje sa vinom.To naravno ne znači da morate nabaviti različite oblike čaša za svaku sortu koju probate, ali zahvaljujući Ridlu shvatili smo koliko je prava čaša dobra za vino i koliko je vino voli.
U stvari, najvažnije da odaberete svoju omiljenu čašu i da shvatite da su se stekli dobri uslovi da probate i osetite vino koje pijete.
Koje je prave temperature
Optimalna temperatura vina je onaj jezičak na vagi koji od prosečnog vodi do onog sjajnog ukusa u ustima. A ukoliko je vino loše temperature, i dobro može da pokvari ili može da učini da propustite vrhunski vatromet ukusa. I evo pravila, belo vino se služi na temperaturi od 6,5 do oko 14 stepeni Celzijusa, s tim što svežija vina trpe niže temperature, dok barikirana idu na više podeoke. Crvena vina idu najbolje od 15 do 21 stepena Celzijusa, gde pinou i druga lakša vina često prijaju da budu malo hladniji.
Koliko puta treba zavrnuti vadičep u pampur
Ako pogledamo i pitamo iskusne reći će da je možda sedam srećan broj, no ono što je važnije je svakako da se potrudite da se ovo vrtenje obavlja u centru plutanog zatvarača kako se pomenuti ne bi okrnjio ili polomio. Neka vrhunska vina imaju dugačke pampure u koje može da se zavrne čitava dužina otvarača, dok u neke to baš i ne ide.
Svakako, nemojte da preterujete. Zasecite alufoliju pri samom vrhu ili nešto niže, ispod pregiba. Somelijeri najčešće zasecaju to „niže“, što je iz vremena kad su se kapice pravile od olova. Danas to nije slučaj, dizajnirane su za odsecanje samog vrha kapice.
Koliko imate vina koja želite i koje treba čuvati za neko kasnije vreme, pravila su kratka i jednostavna – vodite računa o temperaturi, položaju flaše i vlažnosti u prostoriji.
Idealno bi bilo da imate ukopan vinski podrum na primer pri obali reke, ali to niko ne očekuje, kao što ne očekuje ni da ga gradite po svim propisima za nekoliko posebnih flaša kojima zaslađujete nedeljne ručkove ili ih otvarate u posebnim prilikama. Dovoljan je mali špajz, bez radijatora, sa policom na kojoj ćete poređati flaše vodoravno, ne uspravno. Flaše koje ćete popiti u narednih pola godine mogu da odleže i stojećki bez rizika da ćete im umanjiti kvalitet. Ipak ako imate neko posebno staro i skupo vino, ako je iz neke daleke berbe, i kao takvo je vrlo osetljivo onda je rešenje da uložite u jednu vinsku vitrinu koija će automatski podesiti idealne uslove za čuvanje i život takvog vina. Posebno je važno da ga ne pomerate. Ukoliko ga pomerite, ostavite ga da se „odmori“ nekoliko dana pre nego što odlučite da ga otvorite.
Za negu i čuvanje belih vina najpovoljnija je temperatura od 10 do 12° C, dok je za crvena ona nešto viša, 15° C.
