ČUDO PRIRODE Dud i glog žive zajedno više od 200 godina u dvorištu manastira OREŠKOVICA
Bog je uredio da dvorište manastira Oreškovice Presvete i Živonačalne Trojice krasi specifična ljubav dva drveta, koji po rečima stručnjaka i poznavalaca drveća tvrde da dud voli da bude sam i u svom okruženju ne prihvata drugo drveće, a glog je skoro uvek žbun i retko se sreće kao drvo još u simbiozi sa dudom; to je samo čudo Božije – nesvakidašnji dar prirode. U prelepoj šumskoj oazi homoljskih planina nedaleko od Petrovca na Mlavi, gde se inače manastir nalazi pored rečice Oreškovice, „dva prijatelja“ kako ih zovu posetioci manastira žive u zajednici i podstiču jedan drugog na dugovečnost. Oni zaista jesu simbol postojanosti i znak da ljubav ima najjaču moć. Simbioza ukazuje da su i dud i glog odavno prešli preko dvesta godina po rečima stručnjaka. Harmonija ovog listopadnog drveća, koje prolazi svoje godišnje cikluse kroz fenofaze cvetanja preko donošenja plodova i listanja, do opadanja listova u jesen pozitivno je uticala na veliki broj posetilaca da se rasterete nakupljenog stresa.
Dud je idealan čistač vazduha i zemljišta, može odlično poslužiti za rešavanje problema zagađenja, smoga i zemljišta u urbanim sredinama. Beli i crni dud se razlikuju po boji plodova, kao i po tome što je u plodovima crnog duda veći sadržaj antocijana i drugih bojenih materijala. Lekoviti delovi koji se koriste su plod, list, kora korena; plodovi su odlični za pravljenje sokova, sirupa, pekmeza, rakije itd. Na daleko je čuven čaj od lišća duda kao pomoć u borbi protiv dijabetesa.
Glog je jedna od biljaka sa najstarijom tradicijom uzgoja i upotrebe. Od davnina je sinonim tvrdoće, postojanosti i otpornosti. Svi nadzemni delovi su vrlo lekoviti i u našem manastiru se mogu kupiti efikasne glogove tinkture za one koji imaju probleme sa srcem, visokim krvnim pritiskom.
Izvanredan geografski položaj manastira između planinskih vrhova Sumorovca i Vukana sa svakodnevnim strujanjem vetrova sa svih strana omogućuje pravljenje ruže vetrova. Najjači uticaj ruže vetrova je upravo iznad „dva prijatelja“, što dodatno utiče da na ovom mestu svako oseti smiraj. Od davnina je poznato da spavanje pored reka, vodopada, protočnih voda najviše smiruje nervni sistem, leči simptome posle različitih stresnih situacija, a tu je i staro dobro pokajanje svima potrebno, a nekako zaboravljeno od silne svakodnevne jurnjave za boljim životom. Kad se jedan grešnik iskreno od srca kaje, svi angeli
Zato je Bog možda uredio da ovo drveće do te mere živi u harmoniji i skladu, da bi svi videli, osetili i doživeli da narušavanje Božijeg zakona i neživljenje po Bogu i sa Bogom – poštujući 10 Božijih zapovesti, upravo stvara životni haos. Pa u skladu sa tim ostaje nam da zahvalimo Bogu što nam otvara oči da na primeru „dva verna prijatelja“ zaključimo da ljubav i prijateljstvo po Bogu nema cenu i da zauvek traje pa samim tim i zdravlje daje. Izdašna homoljska priroda pomaže da se u manastiru prave razne mešavine čajeva, kapi, tinktura za živce, stresove i razne depresije. Starac Tadej je uvek govorio kada neko pati od zategnutih nerava kao struna: „uzmi dete pa nešto pevuši, najbolje Boga slavi, pa neće đavo da te davi“.
Najstariji dud Evrope
Zemlja Srbija ima najstariji dud u Evropi koji se nalazi u dvorištu Pećke Patrijaršije star preko 750 godina. Arhiepiskop Sava II koji je bio treći srpski vladika doneo je i zasadio ovaj dud iz Sirije, današnjeg Damaska – oblast Bila od Šam u jesen 1269. godine. Što znači da je zasađen 223 godine pre otkrića Amerike i 120 godina pre kosovskog boja. Arsenije III Čarnojević je okupio narod sa Kosova i Metohije i pokrenuo seobu Srba 1690.godine pod krošnjama ovog duda.
Ovaj lepi dud radosno nas dočekuje i okuplja generacijama unazad, a ima i sa čim (visok je preko 8 metara, obim krošnje 5,8m, prečnik 1,9m). Slava Bogu on još plodonosi što znači da će naš srpski narod istrajati i zauvek slaviti Boga i prelepe slave pod krošnjama duda. Takođe u selu Zavidince opština Babušnica pored prelepe crkve posvećene Svetom Georgiju živi stari dud i slavi Boga prema predanju 500-600 godina.
dobrojutro.co.rs