CRVENA ZORICA HIT JUTJUBA Celu kuću obojila je u ovu boju A ONDA JE NARUČILA I NADGROBNI SPOMENIK

Priča i svet jer se nesvakidašnja priča poput dobrog glasa brzo proširila.

Zoricu svi znaju kao crvenokosu ženu vazda odevenu u crvenu boju - koje se ne odriče ni u jednoj situaciji. Na sopstveno venčanje došla je u crvenoj haljini, a ni za sahrane ne želi da se odene u crno. Koliko god joj je neko blizak.

- Slušala sam govor svog tela. Sve je došlo iz duše, iz srca, iz mog tela. Nisam nikada pričala s nekom stručnom osobom... Samo sam slušala sebe - rekla je na početku razgovora Zorica, a odmah se stiče utisak da je posredi jedna energična žena.

Gde god se pojavi, u centru je pažnje

- Crvenu nosim isključivo zbog sebe. Nisam uopšte nametljiva. Prijatelji mi kažu da bi trebalo više da se eksponiram, da uđem u Ginisovu knjigu rekorda... Volela bih da vidim nekog ko ovako dosledno nosi neku drugu boju. Ali.. Znate onaj film "Žena u crvenom" - pa glumica ima samo crvenu haljinu - poručila je.

Želju da bude odevena u crvenom, od glave do pete, dobila je ubrzo nakon punoletstva. Njenim roditeljima nije nimalo smetalo kako im ćerka izgleda, "potpuno su je razumeli i poštovali njen izbor".

- Pre toga sam, i kao mala, nosila samo belu ili roze boje. Nijednu drugu - istakla je. Danas "ni belu odeću ne može da obuče", po spostvenom priznanju, a ni crnu.

- Ma, kakvi! Ja sam crveno nosila i kada mi je majka umrla i sestra poginula. Na sve druge boje sam alergična - dodala je.

Svi su imali razumevanja

Zorica je u penziji, ali kaže da je završila Učiteljsku školu, a onda i večernju političku školu. Četiri decenije je radila kao nastavnik razredne nastave, a bila je i "veoma društveno-politički aktivna".

Na razgovoru za posao nosila je crveno pred komisijom i to nije bila prepreka da dobije posao, ali je zato morala da bude "lepa, zgodna, doterana, da lepo govori". Standardi su se, rekla je, u međuvremenu promenili, nagore.

Naglasila je i da njenim đacima i njihovim roditeljima nikada nije smetala njena ljubav prema crvenoj. Učenicima je čak često poklanjala crvene majice pa je ceo razred bio u tonu.

- Sa kolegama je to bilo drugačije. Nekima je to smetalo, a onda sam im jednom prilikom rekla: "Odrešite novčanik pa ih obucite u plavu, žutu" - nastavila je Zorica koja je za sebe rekla da uvek sve direktno govori jer je "jednostavno je takva".

A kritike zbog strasti prema crvenoj, kako je dodala, dobijala je i "zbog političkih razloga": - Nostalgična sam i danas za Josipom Brzom Titom, ali ljude ne delim ni po politici ni po veri, samo na ljude i neljude.

Njene pedagoške metode su se bez sumnje dopale učenicima jer je danas, nakon što pogledaju emisiju o njoj, zovu bivši đaci iz celog sveta.

- Zovu me sa Floride, iz Belgije. Evo nedavno me je zvala jedna bivša učenica i raspalakala se. Meštani su navikli na crvenu Zoricu i skoro svi sa simpatijama gledaju na nju. I oni, ali i svi oni koji saznaju za nju, rado joj poklanju crvene stvari.

Kada ih kupuje "ne pita koliko košta". I danas joj nije teško da nabavlja crvenu garderobu, ali nije bilo oduvek tako.

- Najviše sam kupovala krajem sedamdesetih u Turskoj, ali u Mađarskoj, Italiji. Danas mi dosta garberobe šalje ćerka koja 26 godina živi u Las Vegasu.

I kada joj poklanju, to su najčešće crveni darovi

- Kada mi kupe nešto drugačije, naravno da ne bacam, samo odlažem po strani. A draže mi je da mi poklone crvenu plastičnu posudu nego bilo šta u drugoj boji.

Koliko Zorica voli crvenu, možda najbolje zna njen suprug Zvonko sa kojim je od 1975. u braku.

- Znate kako se kaže, sa kim si, takav si. Nosi i moj suprug crvenu, ali voli on i neke druge boje, a nikada mu nije smetao moj način odevanja, crvena kosa... Podržavao me je. Evo kada smo kupovali poslednji automobil, bilo je samo modela u sivoj ili beloj boji. Kupili smo metalik, a onda sedišta presvukli crvenom kožom. Auto je unutra skroz crven. Znate kako crvena i siva lepo izgledaju zajedno - pohvalila se Zorica koja je i na venčanju nosila crvenu haljinu.

- Nisam mogla da je pronađem u radnjama pa mi je jedna kreatorka iz Tuzle sašila venčanicu. Muž mi je tada rekao: "Gde ćeš, Zorice, to da obučeš, svi će gledati u tebe?". Evo i danas svi gledaju u mene gde god me vide.

Danas supruga pomalo zbuni kada mu kaže da je iskombinovala više boja: svetlocrvenu, tamnocrvenu ili metalik. Njemu je sve to jedna te ista boja i Zorica mu je uvek isto odevena.

Bez pogovora je Zoricu podržao i u njenoj odluci da kuću dekoriše crvenom bojom, ali porodičan dom nije skroz crven. - Ima bele boje, ali je zato jedan radijator beo, a drugi crven (smeh). Imamo i čajnik crvene boje sa belim tufnicama. Meni druge boje ne smetaju ako nisu na meni", rekla je Zorica, ali i otkrila da se najbolje oseća kada joj dolaze gosti u crvenoj odeći.

Osmilila je i "dres kod" za svoju sahranu

- Rekla sam mužu: "Ako ja umrem pre tebe, otvori moj orman, tamo imaš sigurno odelo za 50 ljudi pa neka svi budu u crvenom".

Zorica i Zvonko su već opremili mesto gde će biti sahranjeni. Postavljen je na njemu crveni spomenik u obliku srca. Morao je da bude crven, a kamen za izradu je dostavljen čak iz Indije. Napravljen je po Zoričinoj ideji.

- I kovčeg u kojem ću biti sahranjena mora da bude crven - otkrila je i poručila da je nisu mučile strepnje "da će izgradnjom spomenika" prizvati negativne događaje.

- Meni je tamo kao u vikendici. Ja volim svoje godine, a objektivno, nisam više mlada. Polovina mojih školskih drugara je umrla.

Ne plaši se Zorica, možda i zbog ove moći:

- Sve što poželim, to mi se i ostvari, a svakome ko razgovara sa mnom, nešto lepo se dogodi.

Kurir, tatabrada.tv