Branka Popović o veštini pletenja i heklanja kao begu od rutine

Veštinu kako se pomoću heklice ili najmanje dve igle prave odevni predmeti trebalo je da ima svaka devojka. No, razvojem industrije ovo zlata vredno znanje je polako potisnuto. Ipak, nije zaboravljeno, što dokazuje naša sagovornica, Beograđanka Branka Popović, koja sve što zamisli, njene vešte ruke izvedu!

- Iako sam poljoprivredni inženjer, direktno se nisam bavila svojom strukom, mada sam radila u firmi koja je bila vezana za poljoprivredu. Radila sam u knjigovodstvu, a taj posao s ciframa je jedna rutina, a verujem da svačija duša ima potrebu da se kreativno iskaže. Pletenje je bio moj beg od rutine, da radim ono što mi duša ište.

Kada ste savladali veštinu pletenja?

- Jedva da se sećam, jer sam bila mnogo mala. Imala sam spretne prste i lako sam savlađivala ovu veštinu, a baka i mama su bile dovoljno strpljive dok su me u nju upućivale. Prvo sam šila, plela i heklala lutkama haljinice. Kada sam prestala da se igram s lutkama, šila sam i plela sebi. Imala sam potrebu, kao i svi mladi da imam nešto originalno. Baka mi je tu mnogo pomagala, jer je ona finiširala moje zamisli. Kada su došla deca, plela sam nešto i za njih, ali kako su rasla sve sam se manje bavila pletenjem…

Da li ste pleli i za druge?

- Da, ali samo za ljude koje poznajem i koji su mi dragi. S vremena na vreme volela sam da napravim neki poseban poklon u vidu šala, kape ili džempera. To je bilo primano s oduševljenjem, jer sam ja uvek mislila na to šta ta osoba voli i uplitala i svoje lepe misli u to pletivo. Upliće se i ljubav u pletivo, sve mame, bake i devojke koje su plele, tkale ili šile za svoje drage, uvek su u to utkale i svoju energiju, svoje lepe misli i osećanja, a onda su oni, koji su to nosili, bili zaštićeni, zaogrnuti ljubavlju i dobrom vibracijom.

Šta je bio okidač da se sa većom strasti ponovo posvetite ovoj veštini?

- Naišao je težak period u mom životu i ja sam utehu i smirenje potražila u ručnom radu. To nije ništa novo i nepoznato sadašnjoj nauci. Postoji podatak da su stručnjaci sa američkog Instituta za lečenje duha i tela „Benson-Henri“ istraživali ovu aktivnost i došli do zaključka da pletenje u velikoj meri smiruje, poput ritmičkog disanja, joge i ostalih meditativnih praksi.

Da li to znači da se pletenje može smatrati kao meditativna aktivnost?

- Prema mom iskustvu je tako, a naučnici su došli su do zaključka da samo 20 minuta ovakve aktivnosti dnevno smanjuje srčani ritam i usporava disanje. Takođe je zabeleženo da se u ovakvom stanju uma usporavaju moždani talasi. Svi koji su ikada pleli znaju da se pokreti rukama ritmički ponavljaju, a sama činjenica da nešto pri tom i kreirate pospešuje ovaj efekat. Pletenje mi je pomoglo da zaboravim brige, jer me je uvelo u neki drugi svet boja, oblika i harmonije u kome sam bila potpuno fokusirana na ono što stvaram.

Da li to znači da pletenje može da bude i antistres terapija?

- To je sjajna veština koja ne samo može da vas oslobodi stresa, nego ni nema negativne posledice. Ona opušta i smiruje previše aktivan um, jer jednostavno tera da se koncentrišete na to što trenutno radite. Pletenje mi pomaže da uđem u to opušteno stanje, jer nežno podstiče um da izbaci one misli ili brige koje mi prave zbrku u glavi i okrenem se stvaranju. Ovo je i sjajna vežba prisutnosti da sam ovde i sada, a ne da mi misli stalno lutaju između prošlosti i budućnosti. Kada pletem mene svaka šara vuče dalje, da vidim kako će ispasti taj red, pa kada uvedem neku novu boju kako će se složiti sa ostalima, pa kako će to na kraju da izgleda…

Mi imamo veoma bogatu tradiciju ručnog rada, ali sve je manje osoba koje se time bave. Kako podstaći mlad svet da nauči ove divne veštine?

- Osim nesumnjivih dobrobiti koje donosi ovakva aktivnost važno je da pokušamo da je sačuvamo i prenesemo na generacije koje dolaze. Smatram da bi bilo dobro da se u saradnji s muzejima i veštim pletiljama organizuju kursevi za sve one koji su voljni da ovo nauče. Za odevni predmet načinjen rukom potrebno je znanje, veština, poznavanje materijala, kreativnost i puno truda, zato on ni ne može da bude jeftin. No to još uvek nije na ceni kod nas, ali mislim da polako dolazi vreme kada će sve ono što se rukom radi biti vrednovano.

Da li je bitan i krajnji rezultat?

- Ja uživam i u samom procesu, ali i kada ispletem neki šal, kapu ili čarape imam osećaj zadovoljstva da sam nešto dobro i lepo uradila, zato jer uvek radim s prirodnim materijalima: vunom ili pamukom. S pletivom je zgodno, ako nisam zadovoljna rezultatom, mogu da oparam i počnem ispočetka! Ništa ne propada i sve može da se iskoristi i reciklira više puta! Svakako, sama činjenica da sam pomoću svojih prstiju, nešto vunice ili konca i umeća napravila nešto što će neko s radošću da nosi, daje mi snažan osećaj postignuća.

Da li pletete prema nekoj šemi ili mustri?

- Ne, sada imam dovoljno znanja i veštine da sve mogu da radim iz glave. To je kao i u svim umetnostima kada se savlada tehnika, onda kreativnost dolazi do izražaja. Sve što smislim mogu i da izvedem, sada je glavna ideja. To čini sav taj proces zanimljivim, jer ne imitiram nikoga nego se prepuštam inspiraciji. Sve što napravim je unikat, jer mi nije zabavno ni da imitiram samu sebe! Volim da pletem, ali mislim da je heklanje još kreativnije, jer su u ovoj aktivnosti pravila manje važna. Heklanje mi ostavlja više prostora za kreativnost, tako da često kombinujem pletenje i heklanje.

Da li ovakve aktivnosti mogu da pomognu da se rešimo nekih loših navika?

- Svakako, meni je pletenje pomoglo da uveliko smanjim pušenje. Kada sam uposlila prste i maštu i mislila gde ću da dodam ili oduzmem očicu, da menjam boju, nisam se ni setila cigarete. Činjenica je, da je izbacivanja loše navike teško, jer ostavlja prazninu, zato bi je trebalo zameniti nekom dobrom navikom. Pletenje je sjajna tehnika koja može da odvuče pažnju. Upravo ovakav vid terapije odvlačenjem pažnje daje i rezultate, jer se napredak može meriti dužinom onoga što ste ispleli. Tako da pletivo može da postane dobar simbol za sve negativne navike kojih ste se odrekli. Nije to mala stvar!

Koliko ova blaga fizička aktivnost može da pomogne u prevenciji nekih bolesti?

- Prema mojim saznanjima srčani ritam smanjuje se za 11 otkucaja u minuti, a samim tim pada i krvni pritisak kada se osoba bavi pletenjem ili heklanjem. Do toga su došli istraživači s Harvarda, ali i ne samo oni, u medicinskim krugovima je opšte poznato i prihvaćeno da zauzeti ljudi manje osećaju bol ili da manje pate od depresije. Pletenje i heklanje je blagotvorno i za pokretljivost prstiju. Ono zahteva dobru koordinaciju pokreta i tera prste da se kreću na najrazličitije načine, što ih sprečava da postanu kruti kao kada su ruke mirne. Ono može biti odlično kao prevencija za artritis, jer omogućava zglobovima da se pokreću i podmazuju, a sami pokreti poboljšavaju cirkulaciju tako da mišići ne atrofiraju.

Koje su još dobrobiti ovakvih aktivnosti?

- Ručni rad možete da radite kada ste sami ili u društvu. Postoji i u našoj tradiciji da su se žene okupljale i plele ili heklale i družile. Dok su pričale o deci, kući, one nisu u prazno pričale, nego su i nešto radile! Zgodno je da možete da ponesete sa sobom igle i vunicu i da pletete kada nešto čekate. Zaista, žene ili drže decu, ili kuvaju ili nešto rade, a kada su slobodne, onda se bave ručnim radom. Nema praznog hoda!

Marina Jablanov Stojanović