Subina inovativnost kao pokretačka snaga za nove procese

Štaviše, glavni razlog za posetu programima Evropske prestonice kulture posetioci su naveli novi i drugačiji pristup (čak 38,9%). Baštineći tradiciju inovativnog pristupa u našem gradu, Mitar Subotić – Suba je bio samo jedan od umetnika koji su predstvaljali inspiraciju za program u titularnoj godini.

Pionir elektronske muzike, koji je od Limana stigao do Brazila, konačno je i dobio pažnju kakvu zavređuje – od inovativnog programa do pokretanja arhitektonskog konkursa koji je promenio pristup i otvorio vrata za veći fokus na savremenu skulpturu.  

- Inicijativa da se Mitru Subotiću Subi, našem značajnom savremenom umetniku, napravi obeležje veoma je važna u današnjem vremenu u kome živimo zbog negovanja i čuvanja pravih i čistih vrednosti zasnovanih na ličnim doprinosima kulturi i društvu u svom najelementarnijem obliku - umetnici su uvek bili ti koji su oblikovali  duh vremena - ističe višestruko nagrađivani vajar Milan Kulić koji će biti zadužen za skulpturu i dodaje da ovakva inicijativa prevazilazi samu odluku i predstavlja moguću promenu uvrežene strategije podizanja javnih spomenika koja nam je preko potrebna.

Zajedno sa multimedijalnim umetnikom Goranom Vejvodom, Suba 1988. godine u Parizu snima album The Dreambird. Reč je o kompoziciji u kojoj su Suba i Goran spojili  zvuk ptica sa Madagaskara sa elektronskom muzikom i napravili jedan fantastičan ambijentalni zvuk.

I u Brazilu je bio izuzuetno vredan te je pisao pesme za sopstveni album. Ploča São Paulo Confessions objavljena je krajem septembra 1999. godine i to je jedino njegovo izdanje pod imenom Suba. São Paulo Confessions beše kruna karijere – to je njegovo ubedljivo najzrelije i najlepše delo.

Kulićevo pobedničko rešenje, na konkrusu koji je prošle godine raspisan na inicijativu Fondacije „Novi Sad – Evropske prestonice kulture” i Fondacije Mitar Subotić Suba, biće prva skulptura posvećena začetniku elektronske muzike na ovim prostorima, po čemu će se Novi Sad isticati u regionu i Evropi.

Sa tim se slaže i Milica Rašković koja je u godini titule vodila programski luk Druga?Evropa, u okviru koje se našao program SUBA:NOVI SAD i koja napominje važnost odavanja počasti savremenicima, ne samo ljudima koji su obeležili našu dalju istoriju.

- Čini mi se da su o Subi više znali ljudi iz Beograda, Ljubljane, Zagreba i Sao Paola nego njegovi Novosađani. Treba da znamo ko je bio naš sugrađanin i kako je on doprineo svetskoj muzičkoj baštini čemu će sigruno doprineti postavljanje skulpture kao legata sećanja. Ova skulptura doprinos je i stvaranju prakse postavljanja savremenih skulptura u javni prostor i na taj način prenosi ono što je Suba želeo - da društvu da nešto novo, promišljeno, nadahnjujuće - kaže Rašković.

Minimalistična ali snažna, skulptura se može opisati kao traka čija je forma zarotirana oko svoje zamišljene ose. Svojim volumenom okupira. Odlivena u aluminijumu, očišćena od svake informacije, odiše svetlošću i juriša ka nebu. Kako kaže Milan Kulić, već na ovom prvom koraku u pojašnjenju ideje može se podvući paralela sa muzičkom kompozicijom – nasuprot proporciji, masi, volumenu, ravnoteži i ritmu u „komponovanju“ trodimenzionalnog likovnog dela stoje ton, melodija, harmonija i ritam. Ovih dana, Kulić intenzivno radi na sklapanju skulpture.

- Na ovaj način, u statičnu čvrstu prirodu skulpture utkano je kretanje i energija muzike a konačna forma je inspirisana jednostavnošću i slojevitom sadržajnošću komponovanja Mitra Subotića Sube - ističe Kulić i dodaje da je pozicija skulpture u Limanskom parku bila veliki izazov jer se može posmatrati na mikro planu u smislu parka kao očekivanog mesta za odmor i razonodu, i kroz makro perspektivu kao urbanog gradskog jezgra – saobraćajnog i pešačkog čvorišta dva gradska bulevara.

- Iz tih razloga moje razmišljanje o skulptur je išlo u smeru minimalističke forme koja poseduje dualnost sopstvenog vizuelnog sadržajai stoga budi različite doživljaje u posmatraču. Lokacija u Limanskom parku gde će biti postavljena skulptura omogućava njenu nesmetanu komunikaciju sa prolaznicima i otvara novu ambijentalnu celinu savremenog konteksta jednog gradskog jezgra objašnjava Kulić i dodaje da je Suba bio umetnik čije je shvatanje zvuka, muzike i stvaranja uopšte, umnogome prevazilazilo muzičke žanrove, jasno definisane postulate, a može se reći i vreme u koje je njegov, nažalost, kratki kreativni vek bio smešten.

Godina titule Evropske prestonice kulture, u svom finišu, u okviru programskog luka Druga?Evropa, donela jeprogram SUBA:NOVI SAD koji je bio izuzetnou spešan i posećen. SUBAsoba je program koji su osmislili Subini prijatelji, te i pored velikog Subinog doprinosa, tu se krije ključ uspešnosti i važnosti ovog projekta. Sedam dana pred kraj novembra, Menza u Distriktu vrvela je od dobre energije, radosti, a emocije su se vrtoglavo smenjivale.

-To je definitivno bila jedna generacija iznad svega kreativna i hrabra koja se dobro povezivala sa sličnim ljudima širom Jugoslavije, Evrope i sveta. Marina Perazić, takođe Subina drugarica, u jednom intervjuu rekla je „Suba je bio baš taj Novi Sad koji sam zavolela davne 1985. godine”. Verujem da je to bilo istina jer je život nekako bio bezbrižniji i samim tim ljudi su bili otvoreniji i slobodniji da zajedno stvaraju” -  ističe Milica Rašković, koordinatorka programskog luka Druga?Evropa.

SUBAsoba očigledno predstavlja buđenje duha tog Novog Sada i zato je to još jedan od razloga zbog čega projekat zavređuje izuzetnu pažnju.

- Nama je značajan jer se bavimo čovekom sa kojim smo bili prijatelji, sa kojim smo provodili sate u razgovorima, slušanju muzike, sarađivali sa njim  u kreiranju nekih projekata. Želja nam je da Suba i njegova muzika budu mnogo više vidljivi u njegovom gradu, u njegovoj zemlji, jer Evropa i svet ga odavno znaju i slušaju”-  istakle su autorke projekta SUBA:NOVI SAD, Branka Parlić i Vera Kopicl.

- U to vreme, početkom osamdesetih, komunikacija je bila znatno teža sa ostatkom sveta, ali su ljudi, čini mi se, bili mnogo upućeniji jedni na druge i delili svoje kreativne ideje kroz druženja i podršku - ističe  Milica Rašković. - Taj duh se oseti u SUBAsobi. Naravno ona je prilagođena i novim generacijama jer je cilj da se Subino stvaralaštvo približi njima, te su radionice elektronske muzike i drugi inovativni pristupi takođe prisutni.

Ovaj projekat ima za cilj i da se, kroz sećanje na Subine sposobnosti i delo, mladima prenese značaj eksperimentisanja i igranja sa zvukom.

- Verujem da je SUBAsoba samo početak i da će se pretvoriti u nešto mnogo dugoročnije i veće - prostor za slobodno eksperimentisanje zvukom i spravama koji će ohrabriti mlade ljude da se upuste i u ono što nikada ne bi pomislili da mogu - dodaje Milica Rašković.

Ovog marta, i beogradska publika je mogla da upija brazilske ritmove u okviru Kontakt konferencije, koji su prošle godine ođekivali Novim Sadom, i za to su upravo bile zaslužne Subine prijateljice Branka i Vera koje kažu da na početku, nisu ni slutile da će probuditi toliko interesovanje u regionu.

Mitar Subotić Suba rođen je u Novom Sadu 1961. godine, u kom je upisao Akademiju umetnosti, odsek za kompoziciju i orkestraciju. Interesovanje za elektronsku muziku, budi se još u tinejyerskim godinama. Nakon diplomiranja odlazi u Radio Beograd na kurs elektronske muzike kog je držao britanski saskofonista Pol Pinjon. Tada otkriva sintisajzer koji će do kraja života biti njegov osnovni instrument. Kako je tad popularno bilo da muzičari skrivaju svoj identitet, tako se i rodio Rex Ilusivii.

Suba je svake nedelje slao svoje snimke Draganu Gojkoviću, autoru tada kultnih emisija Novi vidici i Yu pop scena na Radiju Novi Sad. Gojković je bio oduševljen originalnošću Subinih sintisajzerskih kompozicija i redovni slušaoci ovih emisija su već tada zapamtili ime Rex Ilusivii.

Posle godinu dana anonimnosti, Suba je konačno Draganu Gojkoviću otkrio svoj identitet, kada zvanično i počinje njegova karijera.

- Mislimo da je interaktivna instalacija SUBAsoba u Novom Sadu i Beogradu u potpunosti uspela jer smo imali dobar sadržaj i prave goste koji su svojim učešćem doprineli da se slika o Subi i njegovom stvaralaštvu sve više popunjava. Divno je što se svi pozvani rado uključuju i spremni su da podele sa nama svoje uspomene i sećanja - kažu Kopicl i Parlić i najavljuju putovanje SUBAsobe, po regionu.

Kako navode već u julu biće gosti festivala Sajet u Tolminu u Sloveniji.

- Postoje i prvi kontakti sa dva velika grada u Hrvatskoj. Pored priprema za ova  gostovanja i dalje radimo na tome da SUBAsoba dobije svoj stalni prostor u Novom Sadu gde bi pored redovne postavke bila organizovana predavanja i radionice elektronske muzike. Centar za elektronsku muziku još uvek ne postoji u regionu, koliko ja znam, i bilo bi divno da Novi Sad podrži osnivanje  jednog takvog centra - kažu autorke projekta SUBA:NOVI SAD.

A. Brzak