PREMIJERA „KOPELIJE” VEČERAS NA SCENI SRPSKOG NARODNOG POZORIŠTA Praznik mladosti i ljubavi
Posle gotovo pune četiri decenije na scenu Srpskog narodnog pozorišta vraća se „Kopelija”, najpoznatiji balet francuskog kompozitora Lea Deliba, u koreografiji i režiji Đule Harangoza, velikog baletskog znalca kojeg je novosadska publika već upoznala zahvaljujući Minkusovom „Don Kihotu”, kojeg je sa velikim uspehom postavio u SNP-u 2010. godine.
Premijernim izvođenjem, večeras u 19 časova na sceni “Jovan Đorđević”, dirigovaće gost iz Beograda, maestro Đorđe Pavlović.
U premijernoj podeli u solističkim ulogama nastupaju Rajna Remović (Svanilda), Andrej Kolčeriju (Franc), Aleksandar Bečvardi (Kopelijus), te Samjuel Bišop, Irena Mesaroš, Ranko Lazić, Jana Čerepanova, Ivan Đerković, Verica Kozarev Klarić, Rafael de Mora Rodriges, Marko Dubovac, Vesna Bišop i Marko Ivan. Scenografiju potpisuje Olga Đurđević, kostime Mirjana Stojanović Maurič, a Đuli Harangozu su asistirali Blanka Fajt i Levente Bajari.
Balet Kopelija prvi put je izveden 25. maja 1870. u Theatre Imperial de Opera u Parizu u koreografiji Francuza Artira Sen-Leona. Osnove libreta zasnovane su na priči velikog nemačkog romantičara Ernsta Hofmana, koja u svom iyvornom obliku sadrži ne samo elemente fantazije, nego čak i horora. Glavna junakinja je Klara, lepa ali za mnoge hladna i bezosećajna, no to je stoga što je zapravo u pitanju lutka starog alhemičara Kopelijusa, koja samo noću oživljava. E sad, da li je priča nastala kao plod sećanja na neki događaj iz Hofmanovog detinjstva ili je izmišljena sa svim dodacima koje mašta može da isplete, tek, kako ističe Gabriela Tegleši Jojkić, činjenica je da se u njoj zapravo sve vrti – oko očiju. Postoji čak i drugi naziva ovog baleta: Devojka sa emajliranim očima...
Elem, kako to obično biva, podseća Gabriela Tegleši Jojkić, balet je taj koji svaku naznaku horora svede na lirsku priču, u kojoj su i imena pa je tako Klara postala - Svanilda. Libreto za aktuelnu novosadsku „Kopeliju” napisao je Đula Harangozo stariji, koreografov otac i utemeljitelj Mađarskog nacionalnog baleta, a praizvedba te verzije iz 1952. bila je dugi niz godina veoma uspešno izvođena u Budimpešti. U toj postavci opsesija doktora Kopelijusa su mehaničke lutke u prirodnoj veličini. Zaplet počinje kada jednu od tih lutaka, Kopeliju, on postavlja kod balkonskog prozora tako da ona sedi i čita. I mladić Franc svakodnevno gleda tu lepu „devojku”, bezuspešno pokušavajući da do nje dopre. To je kod Svanilde, Francove verenice, pobudilo radoznalost i ljubomoru, jer u „lepotici” na balkonskom prozoru vidi rivalka.
Zbog toga Svanilda i njene drugarice, nakon što su našle ključ koji je Kopelijus izgubio, otključale vrata, ušle u kuću i otkrile da je Kopelija samo lutka. Kopelijus se vraća, devojke su se razbežale, ali Svanilda, pošto nije uspela da umakne, ostaje u radionici, pretvarajući se da je lutka. Kada je Kopelijus dotaknuo Svanildu, „lutka” je ođednom oživela i počela da igra. Naravno, stari alhemičar ubrzo shtava da se radi o devojci iz susedstva. U međuvremenu u kuću upada Franc, kojeg Kopelijus na prevaru napije vinom. Tada pred mladića izlazi oživljena „lutka” , kojom on postaje očaran, ne prepoznajući da je to zapravo njegova verenica Svanilda.
Kada izbija svađa među njima, Svanilda odlazi ljutaita, a Franc, da bi se osvetio Kopelijusu za prevaru, sve njegove izume lomi, a lutku Kopeliju ponese sa sobom. Na početku trećeg čina, meštanima Franc razotkriva istinu o lutki i uverava Svanildu u svoju ljubav. Dok se par miri, pojavljuje se Kopelijus, ljutito uzima svoju lutku i odlazi. Sve se, dakle, završava hepiendom u velikom finalu. „Kopelija”, inače, kako pojašnjava Đula Harangozo, i nije klasičan balet u onom „gvozdenom” smislu, nego sa tzv. demi-karakterima koji svakako imaju uporište u klasici, ali sadrže i određene folklorne elemente.
– Balet „Kopelija”, naročito u ovoj postavci, praznik je mladosti, entuzijazma, ljubavi... Sve je posvećeno tim osobinama karakterističnim za mlade ljude, ali uz određenu dozu mistike, koju nosi lik doktora Kopelijusa - reči su dirigenta Đorđa Pavlovića. – Ova „Kopelija” je idealna da najmlađa publika stekne prve impresije o teatru, sceni, baletu...Tome u prilog ide i orkestracija Lea Deliba, jer je primerena bojenju likova, karaktera, situacija, a pri tome je francuski lepršiva. Verujem da je pred nama jedna divna predstava koja će dugo ostati na repertoaru Srpskog narodnog pozorišta.
Prva repriza „Kopelije” najavljena je za utorak, 3. oktobar.
M. S.